Фото: Танјуг (архивски снимак)

Јеремић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" указао на то да постоји реална шанса да Србија до септембра или октобра директно са Секретаријатом УН постигне договор око међународног цивилног присуства на Косову и Метохији, које би било експлицитно потврђено одлуком Савета безбедности УН.

Тим договором би били прецизирани састав и мандат међународног цивилног присуства, при чему би он подразумевао и учешће ЕУ под окриљем УН у оквиру Резолуције 1244 СБ УН, али без задирања у суверенитет Србије и без овлашћења да спроводи Ахтисаријев план, објаснио је он.

Министар је навео да се преговара са шефом УНМИК-а Ламбертом Занијером и његовим сарадницима, и додао да је процес реконфигурације мисије УН на Космету почео без Србије, али да не би смео без ње и да се заврши.

Када је реч о борби за Косово и Метохију, Србија није уложила све дипломатске адуте да би само преко Генералне скупштине УН питање отцепљења своје територије изнела пред Међународни суд правде, навео је Јеремић.

Не бих рекао да су све карте стављене само на једну иницијативу. Напросто, кључ наше аргументације у одбрани Косова и Метохије је међународно право. С обзиром на то да је најважнији орган међународног права Међународни суд правде, нормално је да се концентришемо да нам то буде примарни правац деловања. Овом суду може се прићи на два начина: тужбама против конкретних држава или тражењем консултативног мишљења. Ми смо се определили за овај други начин, нагласио је он.

Према његовим речима, прерано је прогнозирати исход гласања на Генералној скупштини УН у Њујорку, али Србија је до сада имала контакте са око 140 земаља и можемо да будемо оптимисти.

Министар је као прву препреку да се поменуто питање покрене навео то што Генерални комитет тек треба да упише наш захтев у дневни ред заседања.

Притисак оних који се противе нашој резолуцији биће, пре свега, усмерен на Генерални комитет јер је лакше утицати на тридесетак земаља, колико их тамо има, него на 192 земље. Спремни смо за ту уводну рунду, а посебну пажњу у својим разговорима посветили смо чланицама Генералног комитета. Са 80 одсто њих разговарао сам лично, напоменуо је Јеремић.

Он је истакао да су највећи противници наше иницијативе, природно, земље које су признале Косово као независну државу, али је додао да чак ни оне све нису толико оштро настројене против наше резолуције.

То је управо због начина на који је резолуција формулисана – не садржи политичке ставове, већ само тражи да се разреши дилема да ли је прекршено међународно право у случају проглашења независности. Због тога је веома тешко супротставити јој се на принципијелан начин, објаснио је Јеремић и нагласио да Србија има подршку Русије, експлицитну и активну.

Министар је нагласио да ми већ два месеца имамо специјални тим у Уједињеним нацијама, који је предвођен помоћником министра за мултилатералу Феодором Старчевићем.

Овај тим је појачање нашој мисији, тако да је сада у Њујорку једна посебна ћелија која се бави овим питањем и која у својим контактима има активну подршку Руске Федерације. То је договорено приликом мог састанка у Москви са министром Лавровим 16. јула, прецизирао је он и додао да Русија не поставља захтеве Србији у вези са њеном позицијом у случају Грузије.

У старту смо се јасно одредили да су за нас догађаји на Кавказу за жаљење, као и употреба силе у решавању питања суверенитета и територијалне целовитости, да је потребно ићи мирним путем кроз Уједињене нације и поштујући међународне споразуме и право. То је став који принципијелно заступа и Русија, истакао је Јеремић.

Према његовим речима, од самог почетка Србија је скретала пажњу међународној јавности да једнострано проглашење независности Косова може представљати опасан преседан који би дестабилизовао многе делове света, а не само Кавказ.

Нажалост, много брже него што је било ко очекивао, испоставило се да је то тачно. Мислим да нарочито у контексту догађаја у Грузији долази до контраста између војног приступа решавању питања суверенитета и територијалног интегритета и решења путем одбране међународног права. Сматрам да наша иницијатива зато има већу шансу, оценио је он.

Истовремено, министар је, када је реч о Кини, нагласио да је она све време подржавала принципијелан став Србије, а у недавном разговору са председником Србије Борисом Тадићем председник те земље Ху Ђинтао поновио је да ће Кина наставити да нас подржава.

Јеремић је назначио да, ако иницијатива Србије прође, реално је очекивати да за неколико година буде нових преговора о статусу Косова и Метохије.

Верујем да ће се испоставити да једнострани потези нису одрживи на дуге стазе, да не могу донети дуготрајни мир и стабилност, што је у интересу европске будућности целог региона. Када се схвати да се овако не може постићи циљ, није далеко ни став да се мора ићи у нове преговоре како би се пронашло решење прихватљиво за све, навео је министар.

На питање да ли се са сигурношћу може рећи да ће талас признања нове државе бити заустављен ако "случај Косово" доспе пред Суд, имајући у виду притисак моћних земаља које су већ признале независност, он је указао на то да с обзиром на утицај тих земаља, не можемо да искључимо ниједну варијанту.

Имаћемо много чвршћу аргументацију да се одупиремо том таласу признања пошто Суд почне да разматра наш захтев. Уз то, у том периоду Косово не би могло да постане члан ниједне међународне организације јер би наш аргумент против тога био изузетно јак, објаснио је министар.

Он је поновио да пресуда суда није обавезујућа, али је подсетио на то да оно што каже Међународни суд правде, као највиши правни орган УН, ипак носи велику политичку и моралну тежину.

Уколико суд пресуди онако како ми очекујемо – да је проглашење независности у супротности с међународним правом, мислим да ће се тада сасвим сигурно створити услови за повратак за преговарачки сто, закључио је Јеремић.