Михајловић је у интервјуу за Међународни радио Србија рекао да то нису само његове оцене већ и званичне оцене УН, које ипак стално потенцирају да је дошло до извесног напретка.

Међутим, напредак се оцењује поређењем са неким претходним стањем, а суштинске ствари због којих је мировна мисија и послата на Косово су да се успостави мир, слобода кретања, да се обезбеди повратак избеглица и расељених лица и повратак имовине, објаснио је Михајловић, уз напомену да ништа од тога није остварено.

Према његовим речима, има 235.000 избеглица са Космета, а према подацима УНХЦР-а од 2000. године у покрајину се вратило свега 7.100 људи.

Он је указао на то да се не може говорити о успеху УНМИК-а када се зна да на Косову још постоји ограничена слобода кретања и велики страх међу неалбанским становништвом.

Директор Канцеларије за сарадњу с медијима навео је да се према подацима УНДП-а, на Косову налази између 330 и 450 хиљада дугих цеви у илегалном поседу, што је арсенал који може да запали читав Балкан.

Он је рекао да је, према подацима УНДП-a, сваки пети ђак у основним и средњим школама на албанском језику наоружан.

Михајловић је истакао да је и приватизација у покрајини спроведена на тривијалан начин, без претходног утврђивања власништва, као и да су поједине фирме продате у бесцење.

Резултат тога је да нема производње у покрајини и да је основни извозни артикл отпад са Космета, а последица је да две трећине становника Косова живи са 90 центи дневно, навео је Михајловић.

Он је поручио да се неће променити став Владе Србије да мисија ЕУ (Еулекс) на Косово може да дође само уз одобрење Савета безбедности УН.

Према његовим речима, промена може да дође једино у случају да УН одобре мисију Еулекс, уколико је у складу са Резолуцијом 1244 да Еулекс буде у саставу УН.

То не зависи од нас, већ од УН. За Србију је Косово део Србије који је под међународним протекторатом и ми ћемо се тако понашати и убудуће, нагласио је Михајловић.

Он је указао на то да ће Влада Србије покушавати да ојача положај српске заједнице у покрајини, односно да усмери велики део средстава на одрживи опстанак Срба на Косову и ка повратку расељених.

Кад је реч о изручењу Радована Караџића Хашком трибуналу, Михајловић је рекао да је у питању континуитет сарадње Србије са Трибуналом и да је то опредељење целе Владе.

Директор Канцеларије за сарадњу с медијима је нагласио да Србија није задовољна радом Трибунала, пре свега због ослобађајуће пресуде за Рамуша Харадинаја и Насера Орића и за још неке оптуженике.

Међутим, ми не можемо да утичемо на рад тог суда. Сарадња Србије са Трибуналом се своди на потребе једне државе да се суочи са својом прошлошћу и то је основ те сарадње, рекао је Михајловић.

Он је прецизирао да је други правац сарадње то да Србија жели да испуни своје обавезе како би се што пре укључила у европске интеграције и додао да наша земља не може да се развије без финансијских средстава из Европе.