Фото: Бета

Динкић је у интервјуу за агенцију Бета објаснио да мудра дипломатија подразумева повратак амбасадора у земље ЕУ, а када је Косово у питању, ту превасходно треба размишљати о економском развоју.

Он је пренео да је европском комесару за проширење Олију Рену предложио мултиетничке пројекте на Косову, односно изградњу хидроелектране у Штрпцу и туристичког комплекса на Брезовици, уз напомену да је ова идеја наишла на одобравање и да се сада очекује подршка ЕУ.

Потпредседник Владе је рекао да је интензивирањем сарадње са Хашким трибуналом Влада на почетку мандата показала да је спремна да испуњава обавезе наслеђене из прошлости и да се окрене европској будућности, док ће са друге стране први озбиљан економски резултат бити потписивање уговора са "Фијатом" у септембру.

Доношењем закона о регионалном развоју, чији је нацрт сачињен у сарадњи са Европском агенцијом за реконструкцију, почеће процес уравнотежења регионалног развоја, објаснио је Динкић.

Он је указао на то да тај закон предвиђа формирање посебног фонда за регионални развој како би се више инвестирало у инфраструктуру мање развијених подручја, али и подстицало предузетништво.

Такође, поменути закон подразумева и формирање агенције за регионални развој која би објединила више постојећих агенција, навео је Динкић и прецизирао да је реч о формирању институција способних за коришћење претприступних фондова ЕУ, при чему би држава била координатор.

Закон о регионалном развоју, како је најавио, требало би у септембру да буде на јавној расправи, у октобру у скупштинској процедури, док се његово усвајање очекује до краја године.

Он је подсетио на то да поред ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ и Енергетског споразума са Русијом, Србију чекају и закони из програма европског партнерства, али и закони неопходни за учлањење у СТО, антикорупцијски закони, ребаланс буџета за 2008. и усвајање буџета за 2009. годину.

Потпредседник Владе је за јесен најавио и операцију "гиљотина прописа" која има за циљ смањење непотребне бирократије и процедуре.

Према његовим речима, овај пројекат, који креће у септембру, трајаће од 12 до 15 месеци, а по његовом завршетку Србија би требало да остане без трећине прописа који сада компликују процедуру, пре свега инвестирања у приватном сектору.

Истовремено, Динкић је најавио да ће држава финансирати реструктурирање "Јат ервејза" уколико тендер за продају те авио-компаније буде неуспешан, и објаснио да ако не буде заинтересованих за куповину "Јата" неће се ићи на снижавање цене, већ на промену стратегије и реструктурирање компаније.

Према његовим речима, у том случају држава би сопственим средствима реструктурирала компанију и купила нове авионе, док би се о изласку компаније на берзу размишљало за неколико година.

Он је навео да је процењено да не би било адекватно да се авио-компанија продаје испод цене од 100 милиона евра, односно 51 милиона евра за 51 одсто капитала, како је одређено тендером.

Потпредседник Владе је истакао да ће до краја септембра бити познато какво је интересовање за "Јат ервејз", с обзиром на то да 26. септембра истиче рок за откуп тендерске документације.

Истовремено, Динкић најавио је да ће "Телеком Србија" наредне године изаћи на Лондонску берзу, тако да ће бити прва компанија из Србије чије ће акције бити листиране на тој берзи.

Акције "Телекома" наћи ће се и на Београдској берзи, што ће бити прва велика иницијална понуда акција јавне компаније на домаћем берзанском тржишту, указао је министар и додао да ће до краја августа бити изабран и саветник за "Телеком", који би требало до краја године да заврши стратегију за иницијалну јавну понуду акција овог предузећа.

Он је такође најавио да ће тендер за приватизационог саветника за ЈП "Галеника" бити расписан у септембру, а очекује се да ће од продаје те фабрике лекова бити остварен највећи приватизациони приход у 2009. години.

Према његовим речима, у плану је и расписивање тендера за саветника за "Електропривреду Србије" (ЕПС), тренутно највреднију компанију у Србији, чија се тржишна вредност процењује на износ између 15 и 20 милијарди евра.

Саветник који буде изабран имаће задатак да унапреди пословање ЕПС-а, а затим да изради стратегију иницијалне јавне понуде акција предузећа и да спроведе сам поступак, нагласио је Динкић.

Он је изразио уверење да је уз боље управљање и улагање у хидроцентрале могуће значајно повећати вредност ЕПС-а пре изласка на берзу, и додао да остаје при процени да ће грађани добити од 800 до 1.000 евра од бесплатних акција јавних предузећа.

Потпредседник Владе Србије најавио је да ће нови закон о запошљавању омогућити докуп стажа радницима друштвених предузећа у рестуктурирању којима је остало мање од пет година до пензије, што ће олакшати завршетак приватизације друштвених предузећа.

Према његовим речима, нови закон о запошљавању је већ годину дана спреман за улазак у скупштинску процедуру, а измена око докупа радног стажа биће унета на основу захтева синдиката запослених у "Застави" из Крагујевца.

Процес приватизације друштвених предузећа је пред крајем. У друштвеном сектору ради више од 100.000 људи од укупно 2,5 милиона запослених у Србији, подсетио је Динкић и нагласио да ће докуп стажа важити само за раднике у друштвеним предузећима у реструктурирању.