Љајић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, навео да би до краја године требало да буде усвојена и национална стратегија безбедности и здравља на раду, и упозорио на то да је број смртних повреда на раду у Србији током првих седам месеци ове године два пута већи него у истом периоду прошле године.

Он је подсетио на то да је у првих седам месеци 2008. године од смртних повреда задобијених на радном месту преминуло 38 радника, док је у истом периоду претходне године настрадало 18 запослених.

Узрок смртних повреда на раду су углавном некоришћење заштитне опреме, неадекватна обезбеђеност објеката, непримењивање мера безбедности у очувању здравља на раду, које су прописане законом и недовољна стручност запослених, прецизирао је министар.

Највише смртних и тешких повреда на раду дешава се у грађевинарству и занатским делатностима, навео је он и указао на то да је у првих шест месеци ове године Републичка инспекција рада обавила укупно 9.309 надзора, током којих је уочила приближно 12.000 неправилности на градилиштима и у индустријским погонима.

Према његовим речима, када инспекција рада поднесе кривичну или прекршајну пријаву против несавесних послодаваца, проблем је у томе што само 12 одсто тих случајева добије свој судски епилог.

Министарство рада и социјалне политике од сутра ће интензивирати кампању "Радимо безбедно и здраво", при чему ће пропагандни материјал са информацијама о примени мера заштите и безбедности на раду бити подељен на градилиштима у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Зрењанину, најавио је Љајић.

Председник Гранског синдиката грађевинарства "Независност" Ранко Дрљевић оценио је да је главни узрок повећаног броја повреда на радним местима "рад на црно".

Дрљевић је навео да се повреде на раду чешће дешавају у приватним него у државним предузећима због тога што код приватника има више запослених на "црно", а није ретка појава да неквалификовани радници управљају веома захтевним машинама.

Директор Института за медицину рада и радиолошку заштиту ''Др Драгомир Карајовић'' Милан Павловић рекао је да се у Србији годишње региструје приближно 100 оболелих од професионалних обољења, што је за 10 до 15 одсто мање него у земљама Европске уније.