(фото архива)
Фото: Танјуг

Јеремић је у изјави за данашње издање дневног листа "Блиц" истакао да српске дипломате путују свуда по свету како би разговарале са представницима што више земаља и додао да је наша дипломатија инсистирала на томе да буде присутна свуда где се одржавао неки међународни скуп како би се Косово наметнуло као тема.

Поред присуства у УН, ОЕБС-у и у другим европским организацијама, путовало се и тамо где Србија регионално не припада, попут Јужне Америке, Самита Афричке уније, Самита несврстаних, Исламске конференције и Арапске лиге, подсетио је министар спољних послова.

Он је навео да је путовао и у билатералне посете широм света, захваљујући чему смо успели да Косово одржимо као контроверзно светско питање на једном веома високом нивоу и тако спречили ширење признања независности покрајине.

Један од највећих скупова те врсте био је Самит несврстаних у Техерану, што је била прилика да се за идеју Србије лобира у организацији која окупља 118 земаља, а Јеремић се на овом скупу обратио представницима земаља чланица као једини говорник који долази из земље са статусом посматрача.

То је био прилично емотиван тренутак зато што све земље чланице знају какву је бивша Југославија имала улогу у формирању Покрета несврстаних. Ми смо се још као Србија и Црна Гора пријавили за чланство у статусу посматрача, али се до сада нисмо појављивали на високом нивоу. Ово је био први пут да се на министарској конференцији појави један министар из Београда, указао је Јеремић.

Као највећи успех на техеранском самиту, он је издвојио чињеницу да је у закључке скупа ушао параграф у коме Покрет несврстаних позива Генералну скупштину УН да сваки пут када се такав захтев појави, она гласа за придобијање мишљења Међународног суда правде.

Истовремено, Јеремић није могао да дâ коначну процену о томе колико ће земаља дати подршку иницијативи Србије за коју је у Генералној скупштини потребно 96 гласова, при чему о иницијативи, без Србије, може да гласа 191 земља.

Он је објаснио да је резолуција Србије писана тако да не износи политичке оцене, већ се у њој само поставља питање да ли је независност Косова проглашена у складу са међународним правом или не, из чега произилази да се лобирањем против резолуције не лобира против Србије, већ против мишљења Суда правде, а то није лако образложити.

Не можемо знати унапред какав ће бити резултат, али могу да кажем да смо отпор нашој иницијативи учинили доста тешким, закључио је министар спољних послова.