Ћирић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, навео да је укупан број додељених текућих рачуна “Поштанске штедионице” грађанима који нису имали отворене рачуне 3.174.811, док су посебне комисије Поште на терену за акције евидентирале 55.664 непокретне особе.

Он је подсетио на то да су се за акције пријављивали и запослени и бивши запослени у шест великих јавних предузећа – “Нафтној индустрији Србије”, “Електропривреди Србије”, "Галеници", "Јат ервејзу", "Телекому Србија" и на Аеродрому "Никола Тесла", којих је евидентирано укупно 149.776.

Ћирић је објаснио да је током пријављивања уочено да су одређене групе грађана дискриминисане, што је посебним уредбама исправљено, тако да је пријављивање за бесплатне акције омогућено и пословно неспособним грађанима и онима који су у досадашњој приватизацији добили безвредне акције.

Он је прецизирао да се преко старатеља за акције пријавило 3.732 пословно неспособне особе, као и 173.058 грађана који су се одрекли до сада стечених акција, од којих нису остварили добит.

Ћирић је најавио да ће коначан број пријављених за акције бити познат до краја следеће седмице, када рад буду завршиле комисије које на терену евидентирају непокретне особе за бесплатне акције, па се очекује да ће тај број бити повећан за неколико хиљада.

Према његовим речима, коначан број грађана који ће добити бесплатне акције биће познат до краја године, када Агенција за приватизацију прегледа све пријаве и утврди колико грађана испуњава прописане законске услове.

Он је додао да се за бесплатне акције шест јавних предузећа на шалтерима пошта од 28. јануара до 31. јула у просеку дневно пријављивало 27.240 грађана, а просечно време потребно за пријављивање трајало је мање од два минута.

Државни секретар је указао на то да ће грађани најпре у првом кварталу следеће године добити новац од продаје акција из приватизационог регистра од предузећа која су до сада продата на тендеру, а када је реч о шест јавних предузећа, грађани ће у наредном периоду од продаје "Јата" добити новчану накнаду, а од преосталих пет предузећа акције.

Ћирић је подсетио на то да би у августу требало да буде изабран саветник за спровођење иницијалне јавне понуде (ИПО) за "Телеком", после чега би стратегија спровођења ИПО требало да се нађе на седници Владе до краја године, а сам ИПО да буде спроведен у првој половини 2009. године, док би купац "Јат ервејза" требало да буде познат до краја године.

Он је навео да се одустало од ИПО за "Галенику", већ ће то предузеће следеће године на тендеру бити продато стратешком партнеру, и то минимално 70 одсто његовог капитала, док ће Аеродром "Никола Тесла" и ЕПС такође бити предмет ИПО до краја 2010. године.

Генерални директор "Поште Србије" Горан Ћирић рекао је да је највећи број пријава грађана за бесплатне акције у једном дану евидентиран 31. јануара – 131.664 пријаве, а када је реч о полној структури, подаци показују да су међу пријављенима 54,71 одсто жене, а 45,29 одсто мушкарци.

Он је додао и да се на простору Косова и Метохије, у радној јединици "Приштина" за бесплатне акције пријавило приближно 75.000 грађана.

Такође, државни секретар је саопштио на конференцији да ће наша земља преговарати са Русијом о цени за продају 51 одсто Нафтне индустрије Србије (НИС) после процене капитала тог предузећа, која се очекује до септембра.

Ћирић је рекао да енергетским споразумом између Србије и Русије није утврђена цена за продају НИС-а и да се износи помињу само у пратећем протоколу, који није предмет ратификације.

Говорећи о томе како ће се преговарати о цени када се у протоколу наводи да он обавезује Владу Србије да прода "Гаспромњефту" 51 одсто оснивачког капитала
НИС-а, он је објаснио да протокол, без обзира на то шта у њему пише, не може бити јачи од закона и скупштинских одлука.

Влада Србије је прошле недеље усвојила предлог да се распише јавни позив за избор саветника за процену вредности капитала НИС-а, подсетио је Ћирић и додао да се очекује да процена буде завршена до краја августа или почетка септембра.

Истовремено, он је најавио да би уговор о заједничком улагању Србије и компаније "Фијат" у "Заставу" из Крагујевца могао бити потписан у првој седмици септембра.

Државни секретар је навео да су усаглашени битни елементи тог уговора, који ће имати неколико стотина страна, и додао да би потписивању овог документа требало да присуствују високи званичници двеју земаља.