Чиплић је у интервјуу за агенцију Бета указао на то да је средњошколска популација најугроженија насиљем и мржњом и да јој треба помоћи да се спремна укључи у политички, социјални и професионални живот у држави.

Министарство за људска и мањинска права ће, како је навео, тражити помоћ стручних државних служби и невладиних организација како би акција јачања толеранције у средњим школама била што ефикаснија.

Према његовим речима, пре акције биће урађена анализа да би се видело коју врсту нетолеранције треба лечити, односно какву врсту толеранције треба уводити у средње школе јер прича о толеранцији, односно нетолеранцији није иста у Суботици, Чачку или Врању.

Говорећи о плановима рада Министарства, Чиплић је истакао да је потребно заокружити законски оквир за регулисање питања људских и мањинских права, при чему су приоритети усвајање општег антидискриминационог закона и закона о саветима националних мањина.

Идеја је да антидискриминациони закон, када буде донет, што више учини толерантнијим поглед већине према свим мањинама, не само етничким, као и да створи механизме за исправљање говора мржње, дискриминације и сегрегације који постоје у одређеним групацијама, објаснио је министар.

Говорећи о стању људских и мањинских права у Србији, он је навео да у Србији не постоји кохерентан систем за праћење остварења грађанских, политичких, социјалних, економских и других права.

Поуздану оцену стања људских права је немогуће дати због недостатка механизама, оценио је Чиплић и додао да је за такву процену потребно сагледати рад општинских и окружних судова, као и Врховног и Уставног суда и рад свих омбудсмана у Србији.

Када је реч о саветима националних мањина, основаним по закону из 2003. године и према привременим правилницима, министар је нагласио да је задатак Министарства да направи предлог закона којим ће се регулисати надлежности ових савета и начин њиховог избора.

Према његовим речима, национални савети као једна врста посебних права националних заједница су одлична идеја, али се законом морају одредити њихове надлежности и процедура по којој се бирају да би могли да функционишу.

Чиплић је најавио да ће приликом израде тог закона бити консултовани савети националних мањина, а он би се могао наћи на дневном реду Скупштине након усвајања закона који су већ у процедури, као што су Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ и енергетски споразум са Русијом.

Министар је указао на то да је приликом израде закона потребно постићи сагласност свих мањинских заједница јер не желимо закон који неће бити прихваћен од савета националних мањина.