Слободан Милосављевић

Милосављевић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, рекао да је планирано да се овим документом покрије време до уласка наше земље у ЕУ, што би по пројекцијама требало да буде 2012. године.

Министар је истакао да је циљ поменуте стратегије да се трговина и тржиште Србије развију до нивоа средње развијених земаља у транзицији, уз оцену да ће она помоћи развоју целокупне привреде земље.

Према његовим речима, рад на овој стратегији, коју је припремио Економски факултет из Београда, почео је 2003. године, док ће сутра почети јавна расправа о њој.

Циљеви стратегије и ресорног министарства су, како је навео, побољшање услова за инвестирање и поправљање имиџа Србије кроз присуство домаће трговине на регионалном тржишту.

Такође, циљеви су и заштита конкуренције по највишим европским стандардима, подизање конкурентности и подстицање директних инвестиција кроз долазак нових трговинских ланаца, објаснио је он.

Милосављевић је додао да су неки од циљева и заштита потрошача по највишим европским стандардима, јачање националног бренда, даља либерализација тржишта кроз нове споразуме о трговини, као и реформа Републичке дирекције за робне резерве и надзор тржишта према стандардима ЕУ.

Министар је најавио да треба донети још 11 закона у области трговине, а приоритет је закон о трговини који треба да омогући спровођење ове стратегије, уз напомену да су у процедури још три закона – о електронској трговини, безбедности производа и заштити потрошача, а у току је и израда новог закона о заштити конкуренције.

Истовремено, раст бруто домаћег производа (БДП) у сектору трговине од 2001. до 2007. износио је укупно 141 одсто, односно 15,8 процената годишње, док је просечан раст укупног БДП-а Србије био око шест одсто, што говори да је сектор трговине много значајније допринео привредном расту него друге области, објаснио је он.

Према његовим речима, сектор трговине је један од ретких сектора који има раст броја запослених, тако да је прошле године у овој грани привреде било 340.000
запослених, што је од 2001. године раст од 2,4 одсто, док је укупан број запослених у земљи за то време опао за приближно пет процената.

Милосављевић је указао на то да је промет у трговини прошле године износио 25 милијарди евра, што је за 114 одсто више него 2001. године, док је промет по становнику повећан са 541 евро на 1.872 евра, односно 3,6 пута.

Министар трговине и услуга је такође рекао да би Републичка дирекција за робне резерве требало да од домаћих произвођача откупи од 30.000 до 60.000 тона пшенице овогодишњег рода, и навео да ће количина пшенице која ће бити откупљена зависити од понуђене цене јер је на располагању за те намене предвиђено 650 милиона динара, па је реално очекивати да ће бити откупљено до 40.000 тона жита.

Он је изразио очекивање да ће Републичка дирекција током августа објавити јавни позив за куповину жита након именовања новог директора те дирекције и подсетио на то да је Дирекција већ откупила 41.500 тона пшенице прошлогодишњег рода, и да је планом за ову годину предвиђена куповина до 100.000 тона жита.

Према његовим речима, држава ће откупом пшенице помоћи произвођачима пшенице, али не може да откупи читав тржишни вишак јер води рачуна о томе да жито купи по тржишним ценама, а Дирекција није институција социјалног старања, већ треба да послужи у регулисању тржишних токова.

Милосављевић је истакао да Министарство трговине жели да откупи пшеницу од примарних произвођача и да ће учинити све да помогне власницима жита да га продају, али по тржишним принципима.

Истовремено, он је навео да је цена жита на Продуктној берзи у Новом Саду тренутно за 1,5 до два динара већа него у Будимпешти, и указао на то да Србија није једина која има вишак овогодишњег рода јер се у региону већ говори о приближно 33 милиона тона пшенице вишка.

Министар је такође нагласио да би према садашњим прорачунима овогодишња инфлација у Србији могла да износи око 13 одсто, што је двоструко више од предвиђеног.

Он је објаснио да на то у значајној мери утиче велики раст цена енергената, метала и хране на светским берзама, и додао да ће појефтињење цена нафте и деривата у просеку за око 2,5 динара по литру утицати на смањење августовске стопе инфлације за приближно 0,24 до 0,25 одсто.

Према његовим речима, најављивано поскупљење електричне енергије ће утицати на пораст инфлације у месецу у коме се буде реализовала та корекција, и то за 0,6 до 0,7 одсто.