Београд, 29. јул 2008. године – Министар животне средине и просторног планирања у Влади Републике Србије Оливер Дулић најавио је данас да би до краја године време за издавање грађевинских дозвола, које сада износи 270 дана, требало да буде скраћено за 100 дана.
Дулић је у интервјуу за агенцију Бета указао на то да тако дуг процес издавања грађевинских дозвола дестимулише стране инвеститоре и угрожава конкурентност домаће привреде.
Он је рекао да ће се Министарство у наредним месецима побринути за измене и
усклађивање закона како би читав процес издавања дозвола за изградњу објеката и процене утицаја градње на животну средину био скраћен.
Према његовим речима, један од кључних разлога пада Србије на 94. место листе глобалног индекса конкурентности представља и дужина издавања грађевинских дозвола за гринфилд инвестиције јер се према том параметру Србија налази на 140. месту у свету, у друштву најнеразвијенијих афричких земаља.
Да би издавање дозвола било још ефикасније, потребно је побољшати рад администрације и смањити корупцију, едуковати општинске службенике, али и боље организовати локалне урбанистичке заводе, модернизовати катастар непокретности и институције које припремању неопходну документацију за издавање тих дозвола, објаснио је министар.
Он је најавио да ће се у скупштинској процедури прво наћи измене и допуне Закона о планирању и изградњи, чије су поједине одредбе и недоречености главни разлози спорог издавања дозвола за градњу. Након тога ће у процедуру ући и закон о катастру непокретности, као и закон о грађевинском земљишту, који ће бити везан за закон о денационализацији.
Министарство жели да до краја заврши процес легализације бесправно изграђених објеката, указао је Дулић и истакао да постојећи закон није омогућио да се тај процес оконча успешно, па је само приближно пет одсто бесправно изграђених објеката у земљи легализовано због чега би требало донети посебан закон који би третирао овај проблем.
Према његовим речима, у плану је и доношење стратегије о просторном планирању на националном, регионалном и локалном нивоу, а до краја године Министарство ће финансирати израду просторног плана за општине које то до сада нису урадиле јер немају средстава, при чему просторне планове није израдило 65 одсто општина у Србији.
Дулић је нагласио да је Министарство животне средине и просторног планирања покренуло акцију изградње социјалних станова за угрожене категорије становништва, која би у наредних 10 година требало да реши проблем социјалног становања, повећа ниво конкурентности домаће грађевинске оперативе, али и покрене приватни сектор да са државом уђе у партнерство.
Он је потврдио да је у скупштинску процедуру већ послат закон о социјалном становању, и додао да би наредне године, уколико закон буде усвојен заједно са стратегијом социјалног становања, на локалном нивоу биле основане непрофитне агенције које би омогућиле станоградњу.
Министар је рекао да би се сваке године у Србији градило од 3.000 до 5.000 непрофитних станова који би били грађени по економским ценама од 325 до 350 евра по квадрату и у којима би становање коштало од 50 до 70 евра месечно.
Дулић је најавио да ће новом систематизацијом радних места у Министарству бити повећан и број грађевинских инспектора јер тренутно на 8.000 предмета ради само девет инспектора.
Говорећи о разлозима спајања две до сада раздвојене области у једно министарство, он је објаснио да такав модел министарства постоји и у другим земљама које треба да се прикључе ЕУ.
Идентично министарство постоји у Словенији и Хрватској, слично је постојало у Словачкој, а постоји и у Холандији, док Македонија и Црна Гора имају министарства са сличним надлежностима, прецизирао је Дулић и оценио да су искуства Словеније и Хрватске, које су постигле добре резултате, препорука и за Србију.
Према његовим речима, у протекле три недеље већ се неколико пута практично показало зашто је добро да се екологија и просторно планирање споје.
Министар је подсетио на то да је стављањем под исто министарство инспекцијског надзора животне средине и грађевине и урбанизма почело решавање неколико проблема нелегалне градње у природно заштићеним добрима, али и скраћење времена потребног за издавање грађевинских дозвола и израду елабората о утицају градње на животну средину.