Томица Милосављевић
	Фото: Фонет

Милосављевић је данас на конференцији за новинаре, одржаној у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", рекао да су постигнути значајни резултати на спровођењу Пројекта за борбу против ХИВ-а, који се финансира средствима из Глобалног фонда, уз подршку Института за јавно здравље Србије и УНИЦЕФ-а.

Србија спроводи Национални план за праћење јединственог одговора на ХИВ епидемију и прецизно следи предвиђену Националну стратегију за борбу прoтив ХИВ/сиде, уз подршку Националне канцеларије за ХИВ/сиду, подсетио је министар и додао да је истраживање само део поменутог пројекта и да ће оно бити поновљено 2009. и 2011. године.

Према његовим речима, проширени су капацитети за третман, негу и лечење особа које живе са ХИВ-ом у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, а реновирано је и ХИВ одељење на Инфективној клиници у Београду, у које је уложено приближно 30.000 евра.

Истовремено, обезбеђена је антиретровирална терапија (HAART) која је финансирана средствима Републичког завода за здравствено осигурање, што значи да је у потпуности покривено лечење оних који су већ оболели, објаснио је Милосављевић.

Он је прецизирао да су средства Републичког завода за здравствено осигурање за ту намену у 2006. години износила 2,3 милиона, док је прошле године било опредељено три милиона евра.

Министар је упозорио на то да Србија није поштеђена ове опасне болести која је глобални проблем човечанства, као и на поразну чињеницу да се број деце без родитеља који су боловали од сиде и која су и сама ХИВ позитивна мери милионима.

Истраживање учесталости ХИВ инфекције и ризичног понашања код група под повећаним ризиком од ХИВ-а први пут је спроведено у Србији од новембра 2007. до маја 2008. године, али ће слика о кретању ХИВ-а бити потпуна тек након наредна два круга 2009. и 2011 године.

Ово истраживање је обухватило интравенске кориснике дрога, особе које се баве сексуалним радом, мушкарце који имају однос са мушкарцима, младе Роме, децу у институционалном смештају, особе на издржавању заводских санкција и особе које живе са ХИВ-ом, укупно 3.778 испитаника.

Основни циљ истраживања је да се међу најтеже доступном популацијом утврди учесталост ризичног понашања у односу на ХИВ како би се прецизније пратила епидемиолошка слика, урадиле процене и унапредила ефикасност постојећих здравствених програма.

На конференцији су говорили и директор Института за јавно здравље Србије Тања Кнежевић, супервизор и главни координатор истраживања Фарида Басиони-Стаменић и представник УНИЦЕФ-а Јелена Зајегановић, који су указали на потребу посебног кодекса понашања према оболелима или ХИВ позитивним особама, што је посебна тема едукације становништва како би се спречила непотребна дискриминација.