Мирко Цветковић

Цветковић је у интервјуу за агенцију Бета истакао да Србија у сваком погледу поштује међународно право, и када се ради о сарадњи са Хагом и активностима против једнострано проглашене независности Косова и Метохије.

Он је рекао да очекује да Европска унија после извештаја Брамерца одобри примену Прелазног споразума, којим се регулишу њени трговински односи са Србијом, што би могло да се догоди у септембру, на наредном састанку Савета министара ЕУ.

Према његовим речима, до тада ће Србија предузимати дипломатске активности како би се добила сагласност свих земаља Уније за примену овог споразума.

Очекујем да ће после јасне потврде да Србија испуњава међународне обавезе према Хашком трибуналу ослабити политика условљавања ЕУ према Србији, нагласио је Цветковић и додао да је знатан број земаља показао задовољство што се тиче сарадње Србије са Хагом и да је Србија показала да поштује међународно право.

Председник Владе је указао на то да у новој Влади постоји јединство у вези са испуњавањем обавеза према Трибуналу у Хагу.

Он је потврдио да у хапшењу хашког оптуженика Радована Караџића није учествовао МУП Србије, већ службе безбедности које су тај посао добро обавиле, и додао да то показује квалитет правне државе која треба да успостави механизме и законске оквире који ће функционисати без обзира ко је на власти.

Протести у Београду поводом хапшења Караџића, према његовој процени, не представљају опасност за политичку стабилност у земљи и безбедност грађана.

Истовремено, Цветковић је објаснио да измена Акционог плана за Косово не значи одустајање од утврђене политике, већ даје већи маневарски простор Србији да побољша своју позицију у одбрани територијалног интегритета.

Према његовим речима, Србија ће од Генералне скупштине УН затражити да се Међународни суд правде у Хагу изјасни о легитимности признавања независности Косова.

Поводом става министра спољних послова Француске Бернара Кушнера да би Србија требало да одустане од захтева да се о признавању независног Косова изјасни Међународни суд правде, он је рекао да Србија узима у обзир ставове свих светских званичника, али да је њено право да поставља питања Међународном суду јер постављање питања, по дефиницији, не може бити штетно ни по кога.

Такође, председник Владе је оценио да је и могуће и потребно обавити реконфигурацију међународних снага на Косову, али да то треба да буде резултат договора са Србијом и потврђено резолуцијом Савета безбедности УН.

Влада Србије има, како је нагласио, јасан став о томе да је најважније да се помогне Србима који живе на Косову или оним који треба да се врате својим кућама.

Реално је да Србија до краја ове или почетком наредне године добије статус кандидата за чланство у ЕУ. У односима са ЕУ, поред примене Прелазног споразума и добијања статуса кандидата, трећи циљ јесте стављање земље на „белу шенгенску листу“, чиме се практично за грађане Србије отварају врата заједнице европских земаља, навео је Цветковић.

Према његовим речима, предстоји испуњавање одређених услова за добијање безвизног режима, али они нису политички већ технички, као што је издавање новог пасоша.

Брзина приближавања Србије ЕУ зависиће од ефикасности рада Скупштине, напоменуо је он и истакао да је изненађен понашањем опозиције у парламенту јер је исказала неодговорност управо кад су на дневном реду биле одлуке које су од животног интереса за све грађане Србије.

Цветковић је апеловао на све политичке странке да наставе рад у Скупштини и да буду конструктивне и подсетио на то да велики број закона чека на усвајање, међу којима је добар део оних који се односе на испуњавање услова за чланство у ЕУ.

Истовремено, председник Владе је најавио да ће мере које Влада намерава да спроведе у наредне четири године обезбедити бољи живот свим грађанима наше земље, при чему ће пензионери тај бољитак осетити већ у септембру.

У припреми је уредба којом ће се обезбедити ванредно повећање пензија, истакао је он и додао да се још разматра могућност да све пензије буду увећане за 10 одсто или да пензионери са мањим пензијама добију већу повишицу од оних који имају већа месечна примања.

Према његовим речима, Министарство финансија прерачунава из којих извора ће се обезбедити већи буџетски издаци за исплату пензија, али пензионери у сваком случају могу да очекују повишице.

Ребалансом овогодишњем буџета, како је навео, неће значајније бити измењене првобитно утврђене цифре о приходима и расходима државне касе, односно границе јавне потрошње.

Стање у државној каси је стабилно, што значи да су текући приходи и расходи у планираним оквирима. Могуће је да ће дефицит у делу буџета испод црте који се односи на исплате ранијих дугова, а последица је смањених прихода од приватизације, износити приближно 30 милијарди динара, назначио је Цветковић.

Он је објаснио да ће се овај мањак надокнадити продајом државних обвезница, али још није донета одлука о томе када ће се и под којим условима продавати ти вредносни папири, и напоменуо да ће они највероватније бити емитовани у динарима како би се подржала домаћа валута.

Буџет Србије ће се попунити и новцем од продаје Нафтне индустрије Србије, што је део енергетског споразума између Србије и Руске Федерације, најавио је председник Владе и изразио наду да ће се то догодити пре краја ове године, како је и предвиђено протоколом о спровођењу тог споразума.

Не очекујем да ће преговори са руским партнером трајати дуго, оценио је Цветковић и указао на значај примене гасно-нафтног аранжмана са Руском Федерацијом.

Он је такође подсетио на то да су почели разговори са представницима међународних банака о финансирању радова на Коридору 10, при чему ће се тај крупни инфраструктурни пројекат једним делом финансирати и из буџета.

Поводом упућивања протестних нота Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине нашој земљи због примене Уредбе о заштити имовине делова предузећа чије је седиште у републикама бивше СФРЈ, Цветковић је рекао да је затражио од стручног тима Владе за питања сукцесије да се утврди стручна заснованост навода из добијених нота.

Прве информације показују да је Уредба донета као реципрочна мера, односно одговор на сличне одлуке у бившим републикама, и она нема никакву политичку већ економску позадину, прецизирао је председник Владе.

Циљ доношење оспораване уредбе, како је објаснио, јесте да се омогући укњижење имовине друштвених предузећа на територији Србије која су била огранци компанија из бивших република.

Према његовим речима, неспоразуми у решавању имовинско-правних односа бивших југословенских република настали су и због застоја у раду мешовите комисије која је за то била задужена.

Он је нагласио да постоји решеност нове Владе Србије да усвоји закон о реституцији, али да још није пронађено најбоље решење.

Могуће је да ће Нацрт закона о реституцији поново бити размотрен, као и то да се различитим законима регулише враћање одузете имовине и градског грађевинског земљишта, навео је Цветковић.