Милосављевић је на отварању дводневне радионице под називом "Интеграција електронске здравствене документације“ навео да је циљ Министарства увођење стандардизоване електронске здравствене документације у здравствени систем Србије и њено повезивање у јединствену базу података на националном нивоу.

Он је назначио да би према стратегији "Боље здравље за све у 3. миленијуму", која је усвојена 2003. године, требало да буде урађено све како би се Србија до 2015. приближила увођењу тог система.

Министар је објаснио да електронска здравствена документација представља скуп података о лечењу и здрављу пацијената у целом здравственом систему из свих здравствених институција и кроз цео живот пацијента, који су обједињени преко његовог јединственог идентификатора.

Таква слика, доступна у сваком тренутку и на сваком месту на којем се пацијент нађе, може бити од непроцењиве користи за побољшање квалитета лечења, чак и за спасавање живота, нагласио је Милосављевић.

Он је прецизирао да су кроз пројекат Министарства здравља који је финансирала Европска унија постављене основе тог система у Србији – успостављен је Национални центар електронске здравствене документације у Институту за јавно здравље "Др Милан Јовановић-Батут" и четири регионална центра у институтима за јавно здравље Нови Сад, Београд, Крагујевац и Ниш, који су међусобно повезани.

Према његовим речима, на Национални центар су повезане здравствене институције из сва четири региона – домови здравља, болнице, клиничко-болнички центри и апотекарске установе, који шаљу збирне податке о лечењу пацијената.

Шеф здравствених програма Европске агенције за реконструкцију Матијас Рајнеке рекао је да је од укупно 110 милиона евра, колико је Европска унија уложила у последњих неколико година у здравствени систем Србије, пет милиона уложено у информациони систем.