Матић је у интервјуу за агенцију Танјуг најавила да ће на јесен "Пошта Србије" прва почети да примењује електронски потпис у пословању и изразила очекивање да ће најкасније почетком следеће године електронски сервис Владе Србије отпочети са радом.

Она је указала на то да ће у врло кратком року у Србији бити одобрене лиценце оператерима "вајмакс" (WiMAX) бежичног, широкопојасног интернета, који је већ присутан у земљама у региону.

Ова технологија ће повећати доступност широкопојасног интернета и за грађане и за предузећа, објаснила је Матић и додала да је неопходно утицати на јавно мњење да се сагледа колики је значај информационих и комуникационих технологија у данашњој модерној економији, уз оцену да код нас није довољно препознат значај тог сектора.

Она је најавила и побољшање инфраструктуре, повећање избора услуга, смањење цена и веће коришћење комуникационих технологија међу нашим грађанима и предузећима.

Уведена је електронска управа на различитим нивоима државе – од републичке Владе до локалног нивоа – како би се повећао степен коришћења интернета у комуникацији државне управе, предузећа и грађана, рекла је она и напоменула да ће ова мера повећати ефикасност и транспарентност и смањити корупцију.

Матић је такође најавила и реализацију пројекта "електронске Владе", који ће у себи имати више различитих сегмената, а један од њих је и електронски сервис Владе, који би министрима омогућио да материјале за седницу имају у електронској форми.

Она је изразила очекивање да ће најкасније почетком следеће године бити оперативан поменути сервис и додала да ће њиме бити обухваћен и Генерални секретаријат Владе.

План овог министарства је да грађанима омогући приступ јединственом шалтеру, у сарадњи са МУП-ом Србије и Министарством за државну управу и локалну самоуправу, навела је Матић.

Према њеним речима, усвојени Закон о електронском потпису не функционише зато што немамо сертификована тела, али и тај процес ће се завршити на јесен и „Пошта Србије“ ће бити прво тело које ће моћи да га примењује у дистрибуцији.

Желимо да будемо део ЕУ и развијена земља и при том је нормално да се бавимо високим технологијама и да нашим људима пружимо шансу да раде добро плаћене, висококвалитетне послове, нагласила је она и оценила да ће главни изазов бити довођење у Србију фирми које могу да пруже такву понуду која ће бацити у засенак енглеске, америчке и канадске конкуренте.

Матић је подсетила на то да је тај процес повратка "мозгова" већ почео у Индији и Кини, при чему је већи повратак него одлив талената из тих држава, и прецизирала да изградња ИТ парка у Инђији треба да допринесе да се неки од наших признатих стручњака врате у земљу и да се нашим дипломцима омогући запослење у Србији.

Према њеним речима, од велике важности за развој домаћег ИЦТ-а је то што је Влада усвојила измене Уредбе о подстицајима за директна улагања, при чему су као стратешки интереси Србије означена три сектора – ауто-индустрија, информационо-комуникационе технологије и електронска индустрија.

Инвеститорима који уложе више од 200 милиона евра и запосле више од хиљаду људи биће одобрен повраћај до 25 одсто уложених средстава, и то из буџета Србије, навела је она и додала да нова уредба једнако третира стране и домаће улагаче.

Матић је оценила да се глобална информатичка мрежа у домаћим фирмама не користи много, али је приметно да ове фирме полако почињу да се баве тиме све више и многе имају своје веб-сајтове.

Према њеним речима, коришћење интернета у домаћинствима порасло је са 10,1 одсто у 2005. години на 16,92 одсто у 2007. години, док 38,01 одсто домаћинстава у Србији има фиксни телефон, али то нису задовољавајући подаци.

Суштински смо напредовали у мобилној телефонији и то највише са доласком трећег оператера, тако да у Србији сада има више од 8,5 милиона претплатника мобилних телефона, што значи да на једног становника дође 1,1 мобилни телефон, објаснила је она.

Говорећи о "Телекому Србија", који је још 2006. године изгубио монопол у фиксној телефонији, Матић је указала на то да монопол мора да нестане јер је наша обавеза и према ЕУ, и према Светској трговинској организацији да монополе морамо укинути. Тај поступак је сигурно на добробит тржишта и догодиће се динамиком коју ћемо договорити.

Наравно, ми не желимо да угрозимо „Телеком“, али је укидање монопола процес који ће и њих само ојачати, што се видело на примеру мобилне телефоније, објаснила је она.

Матић је најавила да ће процес приватизације "Телекома Србије" кроз поступак иницијалне јавне понуде (ИПО) бити спроведен наредне године, а већ сада ће почети припрема оптималне стратегије у сарадњи са приватизационим саветником.