Ђелић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" истакао да ће Србија, уколико нас неко стави пред тај избор, изабрати Косово.

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Изјавили сте да ћемо постати кандидат за члана ЕУ до краја ове године, док је председник Владе рекао до априла 2009. године:

– Не. Председник Владе Србије је рекао да ћемо све урадити да постанемо кандидат до краја ове године и да, ако тако не буде, неће бити неког одлагања на дуг период.

Такође, комесар за проширење ЕУ Оли Рен је истакао да се нада да би то могло да се деси до новембра наредне године. Зашто сте Ви већи оптимиста од њих:

– Зато што је моја функција да из све снаге убрзам европске интеграције. Постоје претпоставке, циљеви који су задати, али они зависе од позитивног извештаја главног хашког тужиоца Сержа Брамерца, па и чињенице да се у нашем парламенту не гласа за законе, него расправља о невезаним темама. Наш капацитет, развој земље и политичка воља кључних “играча” у Европи показују да је статус кандидата могућ до краја француског председавања ЕУ. Али за то, наравно, постоје одређени предуслови и ми сви радимо да сви предуслови буду испуњени.

Грађане може да збуни када виде да Ви говорите једно, а Рен друго:

– Чини ми се као да у нашој земљи постоји нека злурадост, да покушавамо стално да покажемо да они нама увек дају додатне услове и да се ти рокови стално продужавају. Видим да се увек једна недеља раније или касније покушава третирати као успех и неуспех. У суштини наша земља не касни осам месеци, наша земља касни 15 година. То је размер кашњења наше земље. И не могу да схватим оне који критикују људе који из све снаге и уз пуну енергију покушавају да успоставе услове да наша земља што пре напредује. Могу да кажем да је крајње амбициозно, али изводљиво да Србија буде кандидат до краја ове године за улазак у ЕУ, али да уопште није неуспех, већ велики успех ако то постане неколико недеља касније.

Оно што је важно јесте да наша земља не промаши кључну 2012. годину. Ми морамо већ тада бити у потпуности квалификовани за улазак у ЕУ јер је искуство показало да од јасних квалификација до уласка протекне година или две године. Ако до тада не будемо спремни, нећемо моћи да партиципирамо у буџету ЕУ који се прави на шест година и који би нам донео 1,8–2 милијарде евра годишње.

У овом моменту имамо милијарду евра за петогодишњи период. Истовремено, 2014. година је изборна, али, упркос очигледним проблемима које Европа има због ирског "не", ипак она неће, у то сам уверен, променити крајње рокове Лисабонског споразума. То значи да ће нови начин гласања и ново устројство ЕУ бити у потпуности делотворни 2014. године. То је година када све почиње. Значи, избори, буџет, правила игре и 2014. година је година за наш улазак уколико 2012. године будемо спремни за улазак.

Да ли Србија може да постане кандидат за ЕУ ако нема проширења због ирског "не" Лисабонском уговору:

– Да. Због ирског "не" спремност Европе за један такав чин је можда унеколико нижа, али је свима јасно да Србија не претендује да уђе у ЕУ наредне године, или пак 2010. године. После добијања статуса кандидата прво нам предстоји време које процењујем на девет месеци пре него што почну формално преговори за улазак у ЕУ, а после тога приближно три године да се ти преговори заокруже крајем 2012. године.

Да ли ће у ситуацији када нема одлуке о проширењу бити разговора са Србијом о кандидатури:

– Председник Француске Никола Саркози је рекао следеће у име Европске уније: "Све док се не реши лисабонско питање нема проширења". Није рекао да нема кандидата за улазак, то су две различите ствари.

Значи да је могуће да Србија постане кандидат иако је на снази одлука да нема проширења:

– Да.

Да ли ће ЕУ преговарати са нашом земљом док не реши питање проширења:

Видели сте и сами да нас Оли Рен и Пјер Мирел, који је задужен за западни Балкан у Европској унији, виде као земљу кандидата најкасније до краја њиховог мандата 2009. године, мада им њихова функција налаже опрезност. Они не би могли као запослени у Европској комисији то да кажу уколико би политичко опредељење било да после ирског "не" нема ни додељивања статуса кандидата. Ризик да не добијемо статус кандидата налази се много више у нашим односима са ЕУ, пре свега у вези с Хагом. Без позитивног извештаја главног тужитеља Брамерца не можемо рачунати на примену Споразума о стабилизацији и придруживању, а камоли на добијање статуса кандидата. Морамо имати бар неколико месеци примене самог Споразума пре добијања тог статуса. Брамерц ће посетити нашу земљу 23. јула и очекујем да ће та посета, као и сви елементи које ће тада добити, бити довољни да омогуће одлуку о примени Споразума о стабилизацији и придруживању на Савету министара ЕУ, који ће бити одржан 15. и 16. септембра.

До када ће грађани Србије чекати на укидање виза:

– Схватам да људи кажу да је сад крајње време да се Европа отвори према нама и надам се да ће до препоруке за укидање виза доћи на самиту шефова држава ЕУ, који ће бити одржан 12. децембра ове године. Да ли је то лако? Није. Да ли је план за укидање виза до краја године изузетно амбициозан? Јесте. Ипак, уверен сам у то да ћемо успети кроз овај позитивно агресивни наступ према ЕУ, према земљама чланицама и уз велику енергију коју смо унели у овај посао. Ако желимо укидање виза, онда морамо истрајати на издавању биометријских пасоша упркос тешкоћама, морамо изгласати што пре законе о управљању границом, о странцима и о заштити личних података.

Да ли имате разумевања за нестрпљење грађана, будући да визе још нису укинуте:

– Живим за онај дан када ће наши европски партнери одлучити да наши грађани путују у Европу без виза. То ће бити велики дан за све нас. Нестрпљиво га ишчекујемо сви.

Немачки министар за Европу Гинтер Глозер је рекао да уколико Србија жели у Европу, мора признати Косово, али да ће то морати да учине и остале земље западног Балкана. Да ли то значи да су на видику нови услови за Србију:

– Константно се код нас тражи ма каква изјава било кога, понекад извучена из контекста, са циљем да се обезвреде хиљаде званичних изјава челника европских земаља који кажу да се од Србије неће тражити признавање Косова ради европских интеграција. Политика Србије је кристално јасна. Србија никада неће пристати ни на какву уцену око Косова зарад Европе. Србија никада неће трговати нашом јужном покрајином. Уколико нас неко стави пред тај избор, ми ћемо изабрати Косово. То је сасвим јасно.

Канцелар Немачке Ангела Меркел је изјавила да ће земље које желе у ЕУ морати прво да реше своје унутрашње проблеме, пре свега територијалне:

– Нисам прочитао ту изјаву, те је не могу коментарисати. Али, наши европски партнери знају наше ставове и они ће се одредити према њима. Нико и никада није нам на било који начин поставио било какав услов око признања такозваног Косова да бисмо ишли даље ка Европи. У свим контактима са страним дипломатама сви ми јасно стављамо до знања да нико у Србији неће признати независност Косова и да било која политика притиска око овог питања не би уродила плодом. Политика Србије је јасна. Политика Европе је јасна. Све остало су спекулације.

У дипломатским круговима у Бриселу се може чути да се од Србије неће тражити да призна Косово ради уласка у ЕУ, али само уколико Србија не блокира интеграцију Косова у међународне институције. Да ли је тај начин понашања прихватљив за Србију:

По слову нашег Устава сви државни чиновници Србије су дужни да бране територијални суверенитет и целовитост државе. То знају и наши партнери из Европе и целога света. Самим тим, ми ћемо урадити све што је у нашој моћи да спречимо појављивање такозваног Косова на било којим форумима. Нико није рекао да је дијалог када се слажете са саговорником у свему. Има понекад елемената око којих се не слажете, али ипак нађете глобални заједнички интерес. Одређене земље су, нажалост, признале такозвано Косово, али истовремено прижељкују Србију у ЕУ, те неће тражити од ње нешто што је за њу неприхватљиво. То није питање симпатија, него питање добро схваћених узајамних интереса.

Да ли ће и када доћи моменат када ће та ствар између Србије и ЕУ морати да се рашчисти:

– Ствари су чисте. Европска унија нема било какву ингеренцију око признавања држава. Седам чланица ЕУ нису признале такозвано Косово. Нема јединствене политике тим поводом. Самим тим ЕУ не може формулисати политику која би била директно супротна нашим интересима. Политика Србије је веома јасна – и Косово и Европа. То је политика коју је предложио председник Републике Борис Тадић и која је добила подршку на овогодишњим изборима.