Милосављевић је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао да очекује да ове године укупни ниво пољопривредне производње буде до 10 одсто већи него претходне године, да раст обима спољнотрговинске размене буде између 30 и 35 одсто, а повећање извоза веће за приближно 35 до 38 одсто.

Српски производ треба да се продаје где год постоји шанса да се он пласира, истакао је министар и оценио да треба омогућити несметану трговину са Косовом и Метохијом, будући да је у интересу и Србије и покрајине да то тржиште не препушта страним произвођачима.

Косово не може да нађе повољније енергенте у односу на понуду Србије, поготово кад заживи енергетски споразум. Такође, ту су и вода, месо, жито, шећер који неће нигде моћи да се купе јефтиније јер та роба не трпи високе цене транспорта, објаснио је Милосављевић.

Поред јачања трговинских активности према земљама-чланицама ЦЕФТА споразума и Руској Федерацији, он је најавио и активирање економске дипломатије и јачање економских веза са земљама северне Африке, Јужне и централне Америке, али и са заливским земљама, као што су Кувајт и Уједињени Арапски Емирати.

Поред великих послова, пре свега у јачању спољнотрговинске активности Србије, Милосављевић је најавио усвајање закона битних за обезбеђивање стабилности тржишта и фер тржишне утакмице.

Већ наредне седмице пустићемо у процедуру три закона која су већ завршена и надамо се да ће они на првом наредном скупштинском заседању бити спремни за усвајање. То су закон о општој безбедности производа, измене и допуне закона о заштити потрошача и закон о електронској трговини, прецизирао је министар.

Према његовим речима, ресорно министарство је припремило стратегију развоја трговине која ће у наредне две седмице бити представљена јавности, након чега ће уследити и јавна расправа, при чему се очекује да би већ у првој половини септембра она могла бити усвојена на седници Владе.

Одмах након усвајања стратегије следи усвајање закона о трговини, навео је Милосављевић и напоменуо да ће до краја године у поменути сет закона свакако бити уврштене и измене и допуне Закона о заштити конкуренције.

Тај закон ће морати да претрпи озбиљне промене, а да ли ће се донети нови закон или ће доћи до измена постојећег, зависиће од пројекта Европске агенције за реконструкцију о конкурентности у Србији, чији ће резултати свакако бити уграђени у овај документ, указао је министар.

Истовремено, он је најавио да ће Комисија за заштиту конкуренције добити далеко шира овлашћења, али и могућност примене директних санкција према сваком ко се буде монополски понашао на тржишту.

Према његовим речима, један од видова борбе против монопола у трговини биће и долазак јаких трговачких ланаца из других земаља, чиме ће се обезбедити већа конкуренција, боља снабдевеност тржишта, ниже цене и веће задовољство потрошача.