Ђелић је на маргинама конференције „Од транзиције до конвергенције“, на којој су учествовали утицајни економисти из Светске банке и Европске уније, истакао да је у Србији лакше завршити транзицију, него доћи до нивоа плата, пензија и стандарда који постоје у земљама западне Европе.

Он је указао на то да државе које су касније ушле у ЕУ имају 50 одсто мање бруто националног дохотка у поређењу са "старим" чланицама ЕУ, што је доказ да су транзиција и улазак у Европу нужан и незаменљив елемент, али не и довољан да би Србија била земља која ће имати стандард сличан западном.

Србији је зато потребна следећа генерација реформи, нагласио је Ђелић и прецизирао да је реч о три типа реформи, а то су најпре више инвестиција у науку и технологију, а затим успостављање таквих регулаторних институција у области енергетике, телекомуникација и медија које ће омогућити да се тржишна утакмица спроводи без икаквих сметњи у домену слободне конкуренције.

Према његовим речима, трећи елемент представља потребу да се у глобализованом свету наша земља окрене Европи, али исто тако да нађе инвеститоре из Русије, Кине, Индије и из великих фондова земаља из Персијског залива и Азије.

Потпредседник Владе је навео да је Србија веома ангажована у односима са Русијом, али и то да је дошло до прве инвестиције из Индије у области технологија, као и до интересовања кинеских произвођача аутомобила.

Он је објаснио да је нама потребно много више улагања у просвету, науку и технологију и напоменуо да наша земља мора имати сопствено знање и технологију како би била много привлачнија за најнапредније светске фирме, као и да је неопходно да поседује знање које ће моћи да прода свету.

Ђелић је такође изразио очекивање да ће следећи извештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца, који је најављен за септембар, бити позитиван, што ће омогућити примену Привременог споразума са ЕУ и добијање статуса кандидата за чланство у Унији до краја године.

Већ сам имао контакте са француским представницима председништва ЕУ и јасно нам је предочено да наш циљ остаје непромењен, а то је да Србија добије статус кандидата на последњем састанку Савета министара ЕУ, који ће бити одржан 11. и 12. децембра, рекао је он.

Потпредседник Владе је додао да чињеница да се на наредном Савету министара, који ће бити одржан крајем јула, неће водити дискусија о овом питању представља додатни изазов.