Арсенијевић је у изјави за агенцију Бета прецизирао да у другом кругу акредитација учествују девет државних и две приватне високошколске установе.

Он је навео да у другом кругу учествују Рударско-геолошки и Фармацеутски факултет из Београда, Пољопривредни и Филозофски факултет из Новог Сада, Електронски, Правни и Економски факултет из Ниша, као и Економски факултет у Суботици и Машински факултет у Крагујевцу.

Према његовим речима, дозволу за рад у другом кругу акредитација затражили су и београдски приватни универзитет Сингидунум, као и Факултет за екологију и заштиту животне средине при Универзитету Унион, такође из Београда.

За факултете који су успели да прикупе документацију нешто после истека рока за пријављивање организован је и други Б круг, а одлуке о акредитацијама за те високошколске установе биће донете током августа, објаснио је Арсенијевић.

У првом кругу акредитација дозволе за рад је добило 13 факултета и интегрисани Универзитет у Новом Пазару.

Од укупно 166 студијских и 13 интегрисаних програма, 17 је враћено као акт упозорења како би у року од девет месеци донели неопходне измене.

Акредитације су добили Факултет техничких наука у Новом Саду, Грађевински факултет у Суботици, Електротехнички факултет у Београду, Машински факултет у Београду, Технолошки факултет у Новом Саду и Правни факултет у Београду.

Међу факултетима који су добили акредитације је и један приватни, а то је Факултет за правне и пословне студије у Новом Саду, којем је одобрен један студијски програм, док су два враћена на дораду.

Дозволе за рад добили су и Природно-математички факултет у Новом Саду, Хемијски факултет у Београду, Факултет за физичку хемију у Београду, Медицински факултет у Крагујевцу, Медицински факултет у Нишу, Стоматолошки факултет у Београду, као и интегрисани Универзитет у Новом Пазару.

Процес акредитација високошколских установа у Србији одвијаће се у четири редовна циклуса, док ће пети круг бити намењен искључиво оним факултетима којима током акредитационог циклуса буде упућен акт упозорења са захтевима за корекције у њиховој организацији и наставним програмима.

Битан критеријум који факултети треба да задовоље, према акредитационим стандардима, јесте број наставника који мора да одговара потребама студијских програма, а њихово ангажовање не може бити веће од 12 наставних часова недељно.

Од укупног броја предавача 70 одсто мора бити у сталном радном односу, а факултети морају да обезбеде и одговарајуће урбанистичке, техничке и хигијенске услове за рад.

Акредитација факултета у потпуности би требало да буде завршена у јуну 2009. године, уз напомену да у Србији постоји приближно 150 државних и приватних високошколских установа.