Када сте ступили на дужност рекли сте да у нашем новинарству влада хаос?

- Нисам баш рекао да влада потпуни хаос, већ сам апострофирао неке проблеме и аномалије. Онда сам добио добронамерне критике да не треба износити само нешто што је црно, већ и оно што је добро, а бар је 70 одсто доброг. Али постоје неке ствари које то кваре. Данас свако може да понесе титулу новинар. Међутим, нису криви ни новинари, већ уредници иза којих стоје власници, који уредницима због тиража и профита налажу да се баве нечим што није новинарство.

Говорили сте и о сумњивим приватизацијама и новцу који улази у медије?

- Сви смо живели у временима која се могу назвати сумњивим. Односно сви могу бити сумњиви. Ја сам говорио да, после свега што су новинари и медији претрпели за последњих 13-14 година, не смемо дозволити да ту муку за мале, или велике паре купи неко од сумњивих "тајкуна". Међутим, видим да нема много расположених да јавно говоре о томе да не можемо нову државу да градимо на темељима Милошевићеве. У тим темељима налази се много тога лошег - сумњиво банкарство, тајкуни.. Али приватизација је дозвољена било коме са било каквим капиталом. Посебно ће бити трагично ако се буду куповали медији.

Да ли сте предузели нешто против такве куповине?

- Желео сам да у Упутству о начину приватизације радио и ТВ станица локалних и регионалних заједница убацим клаузулу о томе, али су ме упозорили да такви механизми постоје у неким другим законима. Међутим, мени је и данас јасно да је то политичка одлука, јер видим да такви појединци све чешће изражавају и своје политичке аспирације, као да не знамо каква су искуства у окружењу и неким другим земљама. Једноставно, догађа се нешто што ми се, најблаже речено, не свиђа.

Да ли сте, у влади, или у оквиру коалиције, говорили о проблему приватизације медија?

- Неколико пута сам о томе говорио и имао сам утисак да се то прихвата, али се није отишло далеко. Постојали су медији који су имали ветар у леђа и који су, сви су то знали, били Милошевићеви парадржавни медији. Они су наставили да раде. Неки медији, који нису били на Милошевићевој страни, сада имају неки други ветар у леђа, крше законе, постављају предајнике где хоће и нико о томе неће да говори.

Да ли сте поставили питање зашто се то толерише?

- Рећи ћу Вам искрено да смо ми ових пет месеци били задубљени у проблеме својих ресора и да нисмо имали времена да говоримо о неким глобалним стварима. Волео бих да на влади говоримо о свему, о привреди, на пример, о аномалијама које постоје. Ако је неко од нас купљен, ако га је неко обавезао, онда би се то на таквим расправама у влади показало. Имамо шансу да направимо нешто добро, али морамо јасно да се одредимо према лошем. Мој утисак је да у томе остајем усамљен, сад зашто? Можда људи мисле да је то борба са ветрењачама, и на неки начин, ја се цео живот борим са ветрењачама, али не могу да гледам како се неки људи праве да смо сви ми помрли и као да нико не зна шта је ко радио. Сви се нешто смејуље и као сви ето знају све, а воз пролази.

Поменули сте да су неки људи, који су се обогатили за Милошевићеве власти пробали да дају новац код Вас за неке пројекте?

- Па, јесу. Они имају новац, треба им статус и увек изнова покушавају да га купе. Није мени лично нудио новац, већ разним установама и Министарству кроз неке заједничке пројекте. Нисам хтео ништа да кажем, али нисам прихватио. Мислим да смо се, тако ћутећи, добро разумели..

Како сте се осећали?

- Није ствар у томе како сам се ја осећао. Они су се осећали сасвим нормално и то је оно што је страшно. Ја знам да ћу ову битку изгубити, али ми је лакше да ово кажем, макар ће остати негде забележено да сам нешто пробао да урадим.

У парламент је стигао Предлог измена Закона о радиодифузији, који би требало да омогући да коначно проради Савет за радиодифузију... Ви сте поменули неко помирење сујета, хоћемо ли опет имати причу о "нашем и вашем човеку у Савету"?

- Одговорићу Вам, али прво морам да Вам кажем да бих најмање у животу волео сутра да будем члан тог савета. Стицајем околности овде је направљен такав Тексас, такав хаос, па да сада изаберете најидеалније људе у тај савет они ће трпети такве притиске да неће моћи да остану нормални. Овај закон је добра основа, а да ли ћемо ту имати поштену причу од почетка, видећемо.

А помирење сујета?

- После серије разговора, где је било много сујета и неких парцијалних интереса, закључили смо да променимо део закона, али и ту има спорења, јер су огромни интереси у питању. У сваком случају предлог је отишао у парламент, биће амандмана, али очекујем да се он усвоји и да се формира Савет за радиодифузију, да ти људи, колико је могуће, одраде часно посао, да Радиодифузна агенција испланира радиодифузни опсег и да се тачно зна колико може бити националних ТВ, колико регионалних.. Чињеница је и да ће велики број људи остати без посла, али је чињеница да више ни Радио Београд не можете да слушате како треба, јер не постоји чиста фреквенција.

Припремљен је и Нацрт закона о доступности информација, када ће он стићи у парламент?

- Очекујем да ће ући у Скупштину у септембру, а могао би, рецимо, да почне да се примењује од 1. децембра.

Од тог закона се много очекује?

- Закон је срачунат на то да се све јавне службе отворе и да сви који траже информацију и добију информацију. Наравно, постоје и информације које не могу бити дате, али закон је, по мени, сасвим добар, јасан и, пре свега, представља добру основу за регулисање те проблематике. Е, сад ми имамо неколико нових закона, који се нажалост не примењују. Ако хоћемо да се понашамо европски, онда морамо да обезбедимо и механизме за поштовање закона..

Најављивали сте доношење националне стратегије у култури?

- Да бисмо имали националну стратегију у култури, морамо имати једну глобалну националну стратегију, а ми имамо много отворених питања, што не значи да не можемо имати националну стратегију. Чињеница је да ни дан-данас немамо сачувано и заштићено наше писмо. Направили смо Нацрт закона о службеној употреби језика, који је, на неки начин, закон о ћирилици...

Дочекани сте због тога, тако рећи, на нож?

- Кад сам поменуо ћирилицу одмах је њих десет скочило на мене, хајде да говоримо сви немачки и енглески, ако ћемо тако брже у Европу, али ја мислим да је наше културно наслеђе наш основни идентитет. Мислим и да ће нас Европа пре прихватити, са да тако кажем, нашим корењем него као обичне трупце. Коме смета ћирилица? Био сам изненађен колико су ме поједини људи дочекали на нож. Ово је тежак посао, где нема никаквих привилегија, али једноставно многима сметам, можда зато што добро познајем културу и медије и могу, са пуно горчине, да кажем да у обе области, нажалост, има врло јаке мафије. Ја ћу покушати нешто да урадим, али сам не могу ништа.

Чини се да је више приче било о генералу Дражи Михаиловићу, него о раду Министарства..Како је генерал стигао пред ваша врата?

- Ту где је сад Дража 53 године стајао је Тито. Тита сам пронашао у једној закључаној соби, као Баш-Челик стоји тамо, а ни њему није тамо место, не само зато што је реч о Аугустинчићевом раду, него што је део историје па и културе. Можда се Тито нађе преко пута Драже, па некж они разговарају колико хоће. А Дража је стигао тамо тако што сам срео Владу Топчића, који је сада помоћник министра, и питао га шта се десило са његовом изложбом воштаних фигура, коју нисам стигао да видим. Он ми је казао да фигуре стоје и пропадају у неким подрумима. Тражио сам да донеше Дражу. Кад смо га донели, замолио сам домара, који је, иначе, ту запослен у Титово време, да потпише реверс, а он је рекао "Немојте молим Вас, то да ми тражите". Е, онда су почели громови да туку и по мени и по Дражи. Дража је део српске историје, али смета некима којима смета све што је српско.

Ви сте у кабинету који је некада припадао Александру Ранковићу?

- Немам никаквих проблема, Дража ме чува од комунистичких духова...