Фото: Фонет

Љајић је на конференцији за новинаре одржаној поводом Светског дана избеглица на тему "Како урадити више: избеглице и расељена лица у процесима смањења сиромаштва" прецизирао да је 60 одсто избеглица и расељеника у Србији незапослено, док 45 одсто живи у изнајмљеним становима.

Иако ће статистика рећи да заиста има великог напретка у решавању овог питања, чињеница да је неко узео држављанство Србије и добио личну карту не значи да је потпуно изашао из избегличких проблема, оценио је министар.

Према његовим речима, почетком ’90-тих година прошлог века у Србији је било регистровано приближно 750.000 хиљада избеглица, а данас више од 100.000, при чему интерно расељених са Косова и Метохије има више од 200.000 хиљада.

Љајић је подсетио на то да је у Србији 1996. године било више од 700 колективних избегличких центара а данас их је 77, од чега се 17 налази на Косову а 60 у централној Србији, што показује да је држава уложила огроман напор да реши проблем избеглица.

Без решавања избегличког проблема процес помирења у региону биће тежак и знатно дужи, упозорио је Љајић и указао на потребу измене Закона о избеглицама из 1992. године.

Министар је најавио да ће одмах након формирања нове владе бити иницирана хитна седница представника међународне заједнице и потписника Сарајевске декларације у циљу постизања договора о предузимању хитних корака за њену имплементацију.

Наши партнери у овом послу морају бити представници међународне заједнице, цивилног сектора, избегличких организација и удружења јер проблем избеглица не може бити посао само једног министарства или државног органа, већ захтева укључивање свих структура друштва и државе, нагласио је Љајић.

Комесар за избеглице Републике Србије Драгиша Дабетић истакао је да је обавеза наше земље да настави процес интеграције избеглица, при чему су за то потребна значајна буџетска средства, али и донације и подршка међународне заједнице.

Члан Тима за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва потпредседника Владе Србије Жарко Шундерић навео је да у Србији тренутно 15 одсто расељених лица живи испод границе сиромаштва, док избегличка популација живи изнад те границе.

Шундерић је оценио да организације цивилног друштва треба да буду укључене у планирање ресорних министарстава јер управо оне имају везу са избеглим и расељеним лицима.

Шеф представништва УНХЦР-а у Србији Ленарт Котсалаинен указао је на то да, поред сиромаштва и незапослености, велике проблеме за избеглице и расељенике представљају низак ниво образовања и неадекватна медицинска заштита.

Он је навео да би Србија у наредне две до три године требало да искористи подршку међународне заједнице и затвори избегличко поглавље и додао да ће то бити један од важнијих задатака нове владе.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Ханс Ола Урстад нагласио је да Србија треба да решава проблеме избеглица кроз сарадњу свих министарстава, цивилног сектора и међународних институција.

Урстад је поручио да у решавању избегличких проблема и остварењу права избеглица друштво мора бити брзо и ефикасно, с обзиром на то да ти људи више немају времена за чекање.