Милосављевић је на конференцији за новинаре истакао да је пшеница ове године посејана на више од 462.000 хектара, при чему се очекује просечан принос од приближно 3,8 тона по хектару.

Он је навео да би, уз овогодишњу жетву и 280.000 тона пшенице која се налази у резервама, требало да преостане 500.000 тона пшенице за извоз, и оценио да је тренутна цена од приближно 20 динара за килограм пшенице у Србији виша него у околним земљама.

Према његовим речима, пшеница је стратешки артикал Србије и било би добро да пољопривредници овом културом засеју веће површине, при чему би уз већу примену агротехничких мера приноси могли лако да се повећају на више од четири тоне по хектару.

Србија, како је указао, ипак заостаје у производњи пшенице за другим земљама у Европи, где просечан принос износи од 6 до 6,5 тона пшенице по хектару.

Када је реч о Уредби о забрани извоза пшенице и кукуруза, министар је објаснио да је она дала очекиване резултате, као и да је умирујуће деловала на притиске за повећање цена свих пољопривредно-прехрамбених производа.

Захваљујући овој уредби, Србија није увезла ни килограм пшенице и имала је довољно за сопствене потребе, нагласио је он и оценио да би поскупљења хране била још већа да није било забране извоза.

Истовремено, Милосављевић је најавио да ће ресорно министарство у наредних неколико дана почети исплату бесповратне помоћи за помоћ развоју земљорадничких задруга у Србији, која ће износити до пет милиона динара по задрузи, при чему ће помоћ добити 155 од укупно 2.000 земљорадничких задруга.

Говорећи о фирми за производњу меса и прерађевина "Агрожив" из Панчева, Милосављевић је истакао да би радници овог предузећа у стечају у наредних пет до седам дана требало да добију прве плате након неколико месеци.

Он је напоменуо да су представници Министарства свакодневно у контакту са стечајном управом "Агрожива" која одлично ради и да ће учинити све да производња у тој компанији, која је највећи произвођач живинског меса у Србији, буде настављена.