Поступање буџетске инспекције:

- Буџетска инспекција може да наложи враћање вишка узетог новца (судије Врховног суда Србије су уместо 40.000 примале по 140.000 динара), и такође може да поднесе кривичне пријаве.

Хоће ли људи који су омогућили овакво кршење закона чак и у највишем суду у Србији остати на функцијама, и ко је надлежан да иницира њихово смењивање:

- Уколико буџетска инспекција пронађе грешке, а још нисам упознат са резултатима њиховог рада, за такву иницијативу надлежни су министар правде и судски органи.

Зашто инспекција није раније ушла у те највише правосудне инстанце и по ком су пропису из Трезора исплаћиване троструко увећане зараде:

- Не знам зашто нису раније обавили контролу. Најбитније је, међутим, то што смо доживели да нам у државни трезор уђу неовлашћени органи и лица, без икакве ваљане контроле. Кључно питање гласи: како је то смело да се догоди? Познато ми је да постоји интерно упутство које је потписао бивши министар финансија Божидар Ђелић, где су у једној табели, без раздвајања, побројани и директни и индиректни корисници буџета. То упутство, међутим, није објављено у "Службеном гласнику", тако да је правно непостојеће. Срећа је што окружни судови у Србији нису пошли за "примером" Кривичног одељења Врховог суда Србије, јер би штета за буџет била вишеструко већа. Осим тога, у Врховном суду Србије имамо случај који не постоји нигде у свету: немају редовног судију кривичара, тако да чак и за кривично дело из области саобраћаја грађанин иде пред специјалног судију за организовани криминал!

Оцене Савета Европе о реформи у правосуђу:

- Ово је први пут да се СЕ позитивно изјашњава о овој области. Ми смо затекли нулу и констатацију СЕ да се стање чак креће уназад. Хитно смо донели одређени број закона, још девет је готово, радимо на доради Законика о кривичном поступку у делу који се односи на организовани криминал. Од јесени, кад све то прође кроз парламент, имаћемо по први пут после Другог светског рата комплетну нормативну структуру државе у области правосуђа. Тако дајемо "алат" судовима да раде знатно брже. СЕ је, између осталог, констатовао да се побољшава однос у СЦГ и да смо предузели неопходне мере везане за војне судове, али да државна заједница не реагује. И да Србија мора да донесе устав као основ за темељне реформе. Значај позитивне оцене СЕ јесте у томе што се види да предузимамо неопходне кораке за прикључење Европи. И још битније, да се ради управо оно што је потребно да судови буду ефикаснији да би народ добио заштиту својих права. Повика на судове није толико због корупције, већ много више због неажурности и неефикасности. Остаће нам проблем: да ли је овај судијски кадар способан да ради како треба. Потписали смо Повељу о људским правима која гарантује окончање поступка "у разумном року", а то је од две до три године, не по две деценије колико се код нас воде поједине парнице. Због спорости судија, грађани ће имати право да се обрате суду у Стразбуру и то поставља дилему: да ли да тамо губимо парнице и плаћамо огромне штете, или да оду судије које не знају да раде. Народ је жељан правде, правосуђе је у лошем стању, ми ћемо му дати алат, али неспособни кадрови мораће да оду - или кроз реизбор свих судија, или да их се сами судови ослободе. За сада, одлука Великог персоналног већа поводом Горана Кљајевића, председника Трговинског суда у Београду, изазива ужасан револт и шаље сигнал да овај састав Врховног суда није способан да то уради.

Има ли примедби у ставовима СЕ:

- Има, на однос парламента према судској власти, на шта сам упозоравао поводом недавног избора тужилаца. То више себи не смемо да дозволимо и у парламенту морају да постану свесни тога да су државни интереси изнад страначких. Странчарење ће нас скупо коштати. Истина, у бившем сазиву парламента било је свега, од крађе гласова до пијачне атмосфере и потпуног искључивања опозиције, тако да је садашњи сазив, ипак, направио корак напред, али има проблем најчешће због недисциплине посланика.

Оснивање нових судова:

- Када буду донети закони о прекршајима и о прекршајном поступку, моћи ћемо да оснујемо прекршајни суд, што Европа од нас и тражи, јер казне затвора могу да изричу само судови, а не управни органи као што је сада код нас случај. Пред дилемом смо да ли да оснујемо прекршајне судове, или да укинемо казну затвора у прекршајном поступку. Лично сам за прву опцију. Имамо приближно три милиона прекршајних предмета, а у односу на тај број од 10 до 20 пута мање кривичних, што говори о томе колики је значај решавања овог проблема.

Израда закона о војсци:

- Са колегом из Црне Горе Жељком Штурановићем постигао сам договор о томе да помогнемо државној заједници у изради закона о војсци, који је предуслов за решавање неких других питања. По Уставној повељи СЦГ, војно правосуђе спушта се на ниво Србије, односно Црне Горе. Кад ће се то догодити, не знам. Иде доста мукотрпно, али се, ипак, креће. Остаје за разматрање то да ли ће ти предмети бити предати цивилним судовима или ће, што мислим да је боље, у оквиру редовних судова бити основана посебна одељења за тзв. војна кривична дела. Не знам кад ће то бити разрешено, а до тада у војним судовима се де факто не поступа по предметима, па тако лакши случајеви могу и да застаре.

Тужбе наших држављана суду у Стразбуру:

- Пред Европски суд за људска права већ је стигло неколико стотина тужби наших држављана и срећа је што је основан Суд СЦГ, па ће један број бити враћен да прође и кроз ову инстанцу. Србија и Црна Горе, међутим, нема свог агента који би заступао интерес државе у тим споровима, у којима су накнаде штете астрономске тако да можемо доћи у позицију да морамо "продати државу" да бисмо исплатили своје грађане. Постигли смо договор са црногорским министром Штурановићем да се оснује канцеларија Државног агента, да помогнемо државној заједници у изради пратећег закона и сад је питање политичке воље да се то и уради. Охрабрује то што сазрева политичка свест о томе да се овај проблем мора решити, али смо већ у цајтноту.