Ђелић је на конференцији за новинаре одржаној поводом представљања биланса рада свог кабинета рекао да наша земља има административни капацитет за приближавање ЕУ који ћемо морати значајно да повећамо у годинама које долазе, али тако да не повећамо јавну потрошњу.

Другим речима, потребно нам је много више људи, при чему не смемо да повећамо трошкове, објаснио је потпредседник Владе.

Влада Србије је, како је навео, у оквиру европских интеграција у протеклу годину дана радила на остварењу три кључна циља – стицању статуса кандидата за пријем у ЕУ до краја 2008. године, укидању виза и приступу структурним фондовима Уније.

Ђелић је најавио да ће Србија поднети молбу за добијање статуса земље кандидата за чланство у ЕУ после усвајања Националног програма за интеграцију земље у Европску унију, уз напомену да би Влада већ данас требало да разматра тај програм, након чега ће он проћи јавну расправу и бити представљен надлежним инстанцама у Унији.

Говорећи о приступу фондовима ЕУ, он је подсетио на то да је закључен програм о милијарду евра претприступне помоћи Србији у периоду од 2007. до 2011. године, при чему је до сада реализована прва транша од 100 милиона евра.

Такође, потпредседник Владе Србије навео је да је Влада усвојила стратегију децентрализованог управљања средствима ЕУ и да увелико ради на томе да већ крајем године Србија добије сертификацију за приступ структурним фондовима Уније.

Када је реч о укидању виза, Србија након добијања мапе пута за визну либерализацију има јасан списак корака које мора да предузме како би била стављена на "белу шенгенску листу", тако да ће од ње саме зависити када ће тај циљ бити остварен, указао је Ђелић.

Један од услова јесте увођење нових пасоша са већим степеном заштите и они ће, како је најавио, почети да се издају грађанима од 23. јуна.

Потпредседник Владе Србије изразио је захвалност на сарадњи коалиционим партнерима, сарадницима и свима са којима је његов кабинет заједнички радио у остваривању ових циљева.

Он је оценио да је једно од најзначајнијих достигнућа његовог кабинета у последњу годину дана убрзан привредни раст и побољшан животни стандард у Србији.

Ђелић је прецизирао да је у протеклом периоду остварен значајан привредни раст који је имао велики утицај на раст животног стандарда, при чему су зараде повећане за више од 22, а пензије за 28 одсто.

Праћење цена енергената на светском тржишту довело је до поскупљења хране, па су учињени напори да се интервентним увозом и разбијањем монопола задрже цене уља и млека, рекао је потпредседник Владе Србије.

Он је оценио да су постигнути значајни резултати и у спровођењу Стратегије за смањење сиромаштва, тако да је крајњи циљ да број сиромашних у Србији буде двоструко смањен до 2010. године остварен већ прошле године, и напоменуо да има још 450.000 људи који живе испод линије сиромаштва.

Они живе углавном на селу, или је реч о породицама са много деце, као и о Ромима, па смо формирали савет за унапређење њиховог положаја, а Србија ће од 25. јуна председавати Декади Рома, указао је Ђелић.

Он је подсетио на то да је припремљена и Стратегија одрживог развоја, чији је циљ да се уравнотеже одрживи економски раст и технолошки развој, да се сачува социјална равнотежа и заштити животна средина, уз рационално располагање природним ресурсима.

Према његовим речима, у протеклу годину дана формирана је и Комисија за реструктурирање и приватизацију јавних предузећа, која је иницирала приватизацију ЈАТ-а, НИС-а и реформу других предузећа.

Формиран је и Национални савет за конкурентност са циљем да Србија са 93. доспе на 50. место најконкурентнијих земаља, одржани су самити извозника и предузетника Србије, а Влада је усвојила и Стратегију повећања извоза, додао је Ђелић.

Он је подсетио на то да је обновљен рад Савета за реформу система пензијског осигурања, као и да је усвојена Уредба о Централном регистру обвезника доприноса за социјално осигурање, који ће омогућити да држава брине о поштовању права грађана на обавезно социјално осигурање.

Ђелић је подсетио на то да је преузео и председавање Организационом комитету "Универзијаде" и навео да су за годину дана обезбеђена и средства у буџету за њено одржавање.

Истовремено, он је истакао да ће Србија морати да за инвестиције намени бар 25 одсто бруто друштвеног производа (БДП) или 10 милијарди евра да би имала привредни раст од шест до седам одсто сваке године.

Ђелић је објаснио да у том финансирању са по трећином треба да учествују директне стране инвестиције, јавне финансије и задуживање, а уколико једна од тих карика изостане, постоје само два избора – или значајно смањење средстава из буџета или додатно задуживање.

Према његовим речима, ту постоји одређени лимит јер наша земља са укупним задуживањем од 60 одсто БДП-а нема много простора за веће задуживање.

Он је подсетио на то да је привредни раст у Србији био је 7,5 одсто прошле године, да су плате повећане са 330 на 410 евра, да су стране директне инвестиције износиле 3,6 милијарди долара, а у првом кварталу ове године било је 1,2 милијарде долара страних инвестиција.

Потпредседник Владе је нагласио да можемо бити задовољни висином инвестиција, али не и чињеницом да се 60 одсто тих инвестиција у првом кварталу односи на финансијски сектор, продају ДДОР-Нови Сад и докапитализацију банака.