Фото: Фонет

Соколовић је на конференцији за новинаре, одржаној након састанка Међудржавног комитета на којем су учествовали представници Хрватске, Италије, Румуније, Србије и Словеније, рекао да за изградњу Паневропског нафтовода није проблем финансијска конструкција јер атрактивност пројекта даје могућности да се пронађу и средства из којих ће бити изграђен.

Према његовим речима, дужина трасе нафтовода кроз Србију износиће између 250 и 300 километара, а према пројектима и студијама изводљивости који су до сада рађени, предвиђено је да коридор пролази кроз АП Војводину.

Истовремено, Соколовић је указао на то да ће изградњом овог нафтовода домаће рафинерије имати већу сигурност јер ће бити омогућено снабдевање нафтом из два правца.

Он је навео да је Италија сада и званично потврдила подршку овом пројекту и преузела обавезе, док је позиција Словеније нешто другачија јер та земља, засада, активно прати све што се дешава, али још није донела коначну одлуку о томе хоће ли у том пројекту и учествовати.

Представник Министарства економије Хрватске Дамир Штамбук указао је на то да је Хрватска од почетка подржавала овај пројекат и активно учествовала у раду Међудржавног комитета јер је и за њу диверзификација праваца снабдевања врло значајна.

Нама је, такође, интерес снабдевање наших рафинерија, али и то да овај нафтовод заврши у Италији и споји се са италијанским нафтоводом, додао је Штамбук.

Крајем априла у Букурешту је потписан Споразум о удруживању компанија из Румуније, Србије и Хрватске које ће учествовати у изградњи Паневропског нафтовода.

Тада је постигнут договор о оснивању развојне компаније у Лондону за спровођење овог пројекта, а према најавама учесника данашњег састанка, та компанија биће и званично регистрована за 10 дана.

Изградња Паневропског нафтовода, чији се годишњи капацитет процењује на 60 до 90 милиона тона, требало би да кошта приближно 3,5 милијарди долара, док ће траса кроз Србију коштати приближно 300 милиона долара.

Тим нафтоводом нафта би била транспортована из источне зоне Црног мора ка европском тржишту.

У априлу прошле године у Загребу је потписана Министарска декларација којом државе на траси нафтовода и ЕУ изражавају политичку подршку овом пројекту.

Паневропски нафтовод, дужине 1.400 километара, требало би да пролази кроз Румунију, Србију, Хрватску и Словенију, до Италије.

Акционари у новоформираној компанији за развој овог пројекта биће овлашћене компаније из земаља преко чијих територија нафтовод пролази, а представник Србије је компанија "Транснафта".