Фото: Танјуг

Богојевић је том приликом истакао да Србија настоји да ефикасно спроведе Конвенцију о забрани хемијског оружја, као и да је усвајањем неопходних закона и прописа обезбедила легални оквир за спровођење те конвенције.

Према његовим речима, став Београда је да чланице OPCW, поред мултилатералног приступа, треба да се фокусирају на потпуно искоришћавање регионалних капацитета и знања.

Заједно са другим земљама западног Балкана, Србија је покренула процес блиске сарадње у спровођењу поменуте конвенције, навео је Богојевић и подсетио на то да су на састанцима који су одржани у Сарајеву и Подгорици земље региона показале одлучност у томе да се појача сарадња, посебно у погледу увоза/извоза и преноса хемикалија обухваћених Конвенцијом.

Он је нагласио да ће следеће четири године бити кључне за будућност тог документа и оценио да се у наредном периоду морају уложити додатни напори како би се осигурало да ову конвенцију потпишу све земље чланице Уједињених нација.

Генерални директор OPCW Рогелио Пфиртер указао је на то да Конвенцију није потписало 11 земаља, и изразио наду да ће то ускоро учинити Либан, Ирак, Доминиканска Република и Сомалија.

Пфиртер је објаснио да није важно само обезбедити законски оквир за спровођење Конвенције о забрани хемијског оружја, већ да треба осигурати да се свакодневно испуњавају мере предвиђене овим документом.

Учесници 7. регионалног састанка националних тела држава чланица OPCW из јуогоисточне Европе сутра ће посетити центар за обуку у Крушевцу.

Конвенцију о забрани хемијског оружја од 1997. године ратификовале су 184 земље, при чему овај документ нису ратификовали Бахами, Доминиканска Република, Израел и Мјанмар, а нису га потписали Египат, Ангола, Сомалија, Сирија, Либан, Ирак и Северна Кореја.