Цветковић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" објаснио да буџет има редовне приходе и расходе, као и део који се односи на исплате наслеђених обавеза, што се финансира из приватизационих прихода.

Он је истакао да су приливи у буџет на нивоу очекиваних, а и трошкови су у планираним оквирима јер не можемо да премашимо ниво који је утврђен, што значи да ће у буџет бити довољно прилива и да ћемо све обавезе редовно измиривати.

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог интервјуа.

О смањењу акциза на гориво:

– Акциза није пропорционалан, већ фиксни инструмент. Она код нас износи приближно 36 динара на бензине, а 25 динара на дизел гориво. Практично, ми имамо фиксну акцизу колика год да је цена горива. Ако би она и теоретски била двоструко већа, онда би акциза опет била 36 динара. Буџет је заправо прављен на основу фиксне цене те дажбине пута количина.

Шта су показале анализе рађене поводом најновијег поскупљења горива:

– Обавили смо три врсте анализа. Прва је имала за циљ да се види какав утицај има смањење акциза на буџет, односно на приливе по том основу. Друга врста анализа требало је да покаже како би смањење акциза утицало на смањење инфлације која ће, иначе, бити изазвана порастом цена. Трећа врста анализа била је утврђивање да ли су фискална оптерећења у Србији већа, просечна или мања у односу на земље у региону.

До каквих сте сазнања дошли:

– Уколико би се акциза смањила за 6 динара, односно готово за целокупни износ повећања цене горива, онда бисмо практично имали врло повољне утицаје на инфлацију, али би дефицит у буџету до краја године износио 10 милијарди динара. Ако би се акциза смањила за 3 динара, дефицит би био 5 милијарди динара. И, тек негде код смањења акциза за 1 динар, дефицит би износио приближно 1,5 милијарди динара, што је цифра која би имала великог утицаја на смањење инфлације. То је разлог што се нисмо одлучили на тај трошак јер он не би имао ефекта, поготово што се, када је реч о цени горива, не очекује стабилизација, већ даљи раст цене.

Акцизе у земљама у региону:

– Анализирали смо политику акциза у 11 земаља. У односу на Румунију, Аустрију, Мађарску, Бугарску, Словенију, Грчку, Македонију, Црну Гору, Хрватску и Босну и Херцеговину, Србија се налази испод просека са оптерећењем од 48 одсто. Највеће оптерећење је у Румунији – 56 одсто, у Македонији је акциза 48 одсто и у Словенији – 53 одсто. Мање оптерећење од Србије имају Црна Гора, Хрватска и Босна и Херцеговина. Када је реч о истом показатељу, али на дизел гориво, онда смо ми међу најнижим од 36 одсто. Тачније, само Босна и Херцеговина има ниже оптерећење – 32 одсто, а све остале земље имају оптерећење од 44 до 56 одсто.

О исплати старе девизне штедње и неких других дугова:

– То исплаћујемо од прихода из приватизације које смо имали ове и ранијих година. Темпо прилива приватизационих прихода у овој години је низак. Наша процена је да ће се вероватно појавити дефицит ликвидности у септембру, а њега не би било да смо успели да приватизујемо све што нам је било у плану. У току целе прошле године нисмо имали приватизације и главне приватизационе резерве су нам од продаје "Мобтела".

Да ли је могуће спречити тај дефицит:

– Само уколико бисмо остварили неке озбиљније приватизационе приходе. На пример, продаја НИС-а до краја године спречила би тај дефицит ликвидности. Приливи у буџет по том основу су испод очекиваних и износе 10 милиона евра месечно, где су урачунате и рате које се наплаћују ове године за предузећа која су раније продата.

Шта је са пројектима Националног инвестиционог плана (НИП):

– Онај део НИП-а који се реализује из буџета, а вредан је 35 милијарди динара, остварује се по плану, онако како су и пројекти усвојени. Постоји део који иде из кредита и он је везан за рад Скупштине Србије јер је неопходно да ти кредити прођу ратификацију у парламенту.

Инфлација ће бити у оквирима планиране ако остваримо бар 3 милијарде евра директних страних инвестиција:

– У првом кварталу прилив страних директних инвестиција износио је приближно 750 милиона евра. Остало је још шест месеци да видимо да ли ће се реализовати неке крупне инвестиције. Због тренутне политичке ситуације која је настала после избора инвестиције су успорене. Ако се настави такав тренд, привредни раст ће бити успоренији, а инфлација већа од планиране. Ако достигнемо ниво директних страних инвестиција од бар 3 милијарде евра, онда ће се остварити планирани привредни раст и инфлација. Видећемо до краја године.

Има ли новца за субвенционисане кредите:

– Субвенције за стамбене кредите, према буџетским могућностима и проценама, подељене су на месечне квоте. С обзиром на то да је у другом кварталу дошло до повећања тражње за стамбеним кредитима, прешло се на одређивање средстава за исплату по кварталним квотама. Према расту тражње може се закључити да ће се планирани износ потрошити пре краја квартала, што значи да ће доћи до краткотрајне обуставе исплате кредита. Тек у трећем кварталу могу се очекивати нове исплате.