Златко Шуловић, председник Главног одбора Удружења судија за прекршаје Зоран Пашалић, Верица Бараћ и Омер Хаџиомеровић

Бараћ је на округлом столу "Институционалне препреке за борбу против корупције", који је одржан у Влади Србије, навела да је корупција последица начина на који се гради држава и додала да је проблем системске корупције доминантан у нашој земљи.

Антикорупцијски закони су донети, али су међусобно неусклађени, што заправо погодује развоју корупције. Због тога би Влада убудуће требало да од струковних удружења тражи мишљење пре него што закон проследи Скупштини Србије, оценила је она.

Према њеним речима, у Србији недостаје контрола извршне власти, као и судска контрола управних аката, при чему се управо у том простору јавља системска корупција.

Потпредседник Друштва судија Србије и судија Окружног суда у Београду Омер Хаџиомеровић објаснио је да се однос правосуђа и корупције може посматрати из два угла – са једне стране правосуђе је поље у којем се корупција дешава, а са друге стране оно представља инструмент у борби против корупције.

Он је указао на то да су дискрециона овлашћења судија велика, при чему непрецизни прописи дају могућност да се тумаче на различите начине, и нагласио да недостатак система контроле управо погодује корупцији.

Проблем је како обезбедити ефикасну контролу рада и одлуке судије, а да она не задире у његову независност. Једини ефикасни начин је успостављање ефикасног механизма самоконтроле унутар судског система, навео је Хаџиомеровић.

Потпредседник Удружења тужилаца Србије и окружни јавни тужилац у Ваљеву Златко Шуловић подсетио је на то да међународне анализе показују да се Србија налази у групи земаља у којима је степен корупције висок, и да она захвата све сегменте друштва, па и оне субјекте који би требало да раде на њеном сузбијању.

Шуловић је рекао да, са аспекта положаја јавног тужилаштва, као главну институционалну препреку у борби против корупције види Устав Србије јер решења највишег правног акта не гарантују самосталност тужилаштва, па је оно подложно разним утицајима.

С обзиром на то да је предвиђено да тужиоце бира Скупштина на предлог Владе, логично је да такво решење носи ризик од политизације и да је могуће очекивати да ће корупција имати удела и код избора и код разрешења јавних тужилаца, нагласио је он.

Истовремено, Шуловић је оценио да уз то, неизграђене институције, низак ниво политичке свести, недовољан утицај медија и јавности, као и слаба развијеност демократије уопште, само поспешују деловање корупције и омогућавају јој да се још ефикасније учврсти на свим нивоима.