Вукмировић је на промоцији "Студије о животном стандарду – Србија од 2002. до 2007. године", која је рађена у организацији Републичког завода за статистику, ДФИД-а и Светске банке, рекао да је проценат сиромаштва са 14 одсто у 2002. години смањен на 6,6 одсто у 2007. години, што чини приближно пола милиона становника Србије.

Он је нагласио да је посебно ромско становништво у неповољном економском и социјалном положају, као и особе са инвалидитетом, и указао на то да је структура сиромашног становништва остала непромењена у односу на 2002. годину.

Према његовим речима, највећи задатак нове Владе Србије биће да осмисли мере за смањивање сиромаштва међу најугроженијим слојевима становништва.

Јаз између животног стандарда у градским и сеоским подручјима у Србији повећан је у последњих пет година, а раст животног стандарда у сеоским подручјима је био спорији, прецизирао је Вукмировић.

Стопа незапослености у Србији од 2002. године смањена је и износи 18,8 одсто, док је просек незапослености у земљама ЕУ приближно седам одсто, објаснио је он и навео да су просечна примања од главног посла повећана за 2,5 пута, просечна годишња стопа номиналног повећања плата износила је 19,6 одсто, а стварно повећање плата у последњих пет година 43 одсто.

Директор Републичког завода за статистику је такође рекао да се људи у Србији осећају имућније, али да је утисак побољшања материјалног положаја најизраженији код најмање имућних слојева.

Према подацима анкете о животном стандарду, за коју су интервјуи рађени у мају и јуну 2007. године, а која је обухватила 5.557 домаћинстава, профил сиромаштва је остао непромењен у протеклих пет година.

И даље су најсиромашнији становници сеоских подручја, посебно југоисточне Србије, као и необразована и незапослена лица, старије особе, домаћинства са малом децом, Роми и инвалиди.

У југоисточној Србији сиромашно је 18,7 одсто сеоског и 8,5 одсто градског становништва, а сиромаштво је најмање распрострањено у Београду, где је сиромашно приближно три одсто становника.

Разлике су велике између грађана са различитим нивоом образовања, што илуструје податак да је сиромашно 0,6 одсто факултетски образованог грађанства и 18,7 одсто становништва које није завршило основну школу.

Такође, сиромашно је 5,8 одсто домаћинстава без деце до шест година старости и 30,5 одсто оних домаћинстава која имају више од двоје деце.

Приближно половина Рома је сиромашна – чак 49,2 одсто, док је 6,4 одсто Рома екстремно сиромашно и има мање од 4.138 динара по пунолетној особи месечно.

Сиромаштво је највише смањено међу избеглицама – са 24 одсто 2002. године на 7,4 одсто прошле године и међу расељенима – са 29,6 одсто у 2002. години на 14 одсто у 2007, а међу домаћим становништвом сиромаштво се преполовило, тако да је са 13,6 смањено на 6 одсто.