Фото: Танјуг

Радојковић је на отварању дводневне конференције о стратегији спољне политике Србије под називом "Елементи стратегије спољне политике Србије" подсетио на то да је, усвајањем Националне стратегије за приступање ЕУ 2005. године приступање Србије Унији дефинисано као приоритетан стратешки циљ.

Према његовим речима, наша земља требало би да до краја ове или почетком наредне године постане кандидат за чланство у ЕУ.

Он је нагласио да се Србија у реализацији тог циља суочава са изазовом с каквим се ниједна европска држава није суочавала у новијој историји – очувањем територијалног интегритета и суверенитета после једнострано проглашене независности Космета и одлуке неких земаља да признају ту независност.

Србија, као и свака друга држава у свету, не може да прихвати насилно отцепљење дела своје територије, нагласио је помоћник министра и оценио да је једино решење наставак преговора и постизање компромисног решења, што је у интересу трајне стабилности и безбедности у региону.

На билатералном плану витални интерес Србије је унапређење односа с моћним факторима светске политике, пре свега Вашингтоном и Москвом, неговање добросуседских односа с државама региона, као и са Кином, Индијом, Јапаном и латиноамеричким, афричким и арапским земљама, додао је Радојковић.

Помоћник министра спољних послова Милица Делевић рекла је да процес евроинтеграције Србије није био онолико брз колико се могло очекивати на основу подршке исказане нашој земљи после 2000. године.

Она је као разлог за то навела политичке препреке, изазове транзиције, однос Србије и Црне Горе у државној заједници, затим питање сарадње са Хашким трибуналом, као и одређивање статуса Космета.

Делевић је оценила да је за будућност односа Србије и ЕУ веома важно наћи начин на који се Србија неће слагати са једнострано проглашеном независношћу Космета, али и на који неће угрозити свој европски пут.

Директор Канцеларије за европске интеграције Тања Мишчевић навела је да последњи закључци Савета министара ЕУ показују да Србија врло брзо може да постане кандидат за чланство у Унији.

Она је истакла да је Савет министара први пут изнео такву оцену за неког од потенцијалних кандидата, и додала да је ЕУ свесна да постоје проблеми, али и да зна да Србија има потенцијал да до краја године стекне статус кандидата и да се до тада у потпуности окрене процесу унутрашњих реформи.

Према њеним речима, Србија настоји да настави или убрза процес евроинтеграција и да до 2012. године буде у стању да преузме све обавезе које проистичу из чланства у ЕУ.

Професор Факултета политичких наука у Београду Иво Висковић нагласио је да државна стратегија подразумева усклађеност циља са средствима, и указао на то да одређене детерминанте, као што су међународно окружење земље, друштвени систем, историјски контекст и идеосинкретички чиниоци, утичу на ту стратегију.

Висковић је навео да би у израду стратегије, поред политичара, морала да буде укључена и стручна и културна елита.

Он је подсетио на то да Србија, после распада СФРЈ, нема уређене границе ни са једним суседом, да има значајан геостратешки положај на регионалном нивоу, али да нема приступ мору.

Према његовим речима, Србија припада малим земљама, с малим бројем образованих људи и становништвом које стари, при чему мултинационалност у нашем случају представља оптерећујући фактор.

Први дан конференције, коју организује Институт за међународну политику и привреду, посвећен је елементима стратегије спољне политике Србије, односу Србије и ЕУ, као и регионалној сарадњи, док ће другог дана бити речи о економско-финансијским односима Србије са иностранством.