Уранија Козмидис-Лубурић

Козмидис-Лубурић је на конференцији за новинаре нагласила да је Пројекат нуклеарне декомисије Института Винча "ВИНД" приоритет поменуте агенције, и додала да је помоћ из европских фондова обећана уколико у будућем периоду буде настављена успешна сарадња Србије и ЕУ.

Према њеним речима, Украјина је стала са преговорима око транзита осиромашеног нуклеарног горива из Србије за Русију који би требало да се одвија преко те земље, чиме је доведена у питање могућност да Србија реши овај проблем до 2010. године, како је планирано.

Не смемо да ризикујемо да пређемо у 2014. годину јер бисмо у том случају трошкове нуклеарне декомисије, транспорта и одлагања морали да сносимо сами, што су велика средства за државу Србију, а то не смемо да дозволимо, истакла је Козмидис-Лубурић.

Истовремено, она је објаснила да транзит преко Украјине није искључен, али да би једно од могућих решења било да се он одвија преко Литваније, Летоније или Белорусије, што је најмање вероватна опција.

Друга варијанта је транспорт Дунавом ка Црном мору, где је једина препрека то што лука у Русији која би могла да прими осиромашено нуклеарно гориво још није отворена, мада постоји могућност да до 2010. године буде пуштена у рад, навела је Козмидис-Лубурић.

Она је додала да је треће и најизвесније решење транзит преко Мађарске и Словеније до Копра, од Копра кроз Јадранско море до Средоземног мора, одакле би се преко Атлантског океана бродом ишло до Мурманска у Русији.

Према њеним речима, то је веома далеко, али Словенци имају велико искуство у транспорту бродом, и тај начин транзита био би можда најбољи с обзиром на то да ни Мађари ни Словенци не траже никакве транзитне уговоре.

Коначан транспорт требало би да буде дефинисан најкасније до септембра или октобра ове године, како би на пролеће 2009. године могло да почне паковање истрошеног нуклеарног горива на начин на који ће бити транспортовано, прецизирала је Козмидис-Лубурић.

У Србији је, како је указала, потребно увести ред у области нуклеарне сигурности, и напоменула да је закон о нуклеарној сигурности и јонизујућем зрачењу још у процедури, а по његовом доношењу треба да буде формирана и агенција за нуклеарну сигурност.

Она је најавила да би ускоро требало да буде завршен "хангар 3" у оквиру Института у Винчи, који је предвиђен за безбедно одлагање нуклеарног отпада.

Садашњи услови складиштења радиоактивног отпада нису усклађени са светским стандардима, тако да ће изградња поменутог хангара омогућити Србији да се приближи тим стандардима, додала је Козмидис-Лубурић.

Према њеним речима, нови хангар биће безбеднији од постојећа два, па ће у њега бити премештен отпад који се чува у тим објектима. Такође, у њему ће бити смештени и делови великог нуклеарног реактора чије су растављање, деконтаминација и чување у току.