Стање безбедности у Србији:

- Стање безбедности на територији Србије је стабилно. Ситуација после мартовских догађања на Косову и Метохији и инцидената у неким градовима Србије се смирила. Осећају се, додуше, рецидиви тих догађаја, као што су, на пример, ексцеси између лица различитих националности. То су случајеви напада на Роме у Београду, на Србе и Мађаре у Војводини, вандализам на католичким и православним гробљима, који су, нажалост, искоришћавани у политичке сврхе. Дали смо приоритет решавању свих таквих случајева. Одржали смо, на пример, разговоре са представницима мађарске националне мањине и представницима Рома. Дакле, успели смо да стабилизујемо укупну безбедносну ситуацију у земљи и створимо повољне безбедносне услове да институције система нормално функционишу, а грађанима Србије обезбедили смо јавни ред и мир.

Недавни разбојнички препад у селу Кончуљ, на југу Србије:

- Припадници Секретаријата у Врању и Жандармерије лишили су слободе Бајрама Арифија, из села Турија, бившег сеоског команданта ОВПМБ, под сумњом да је, са још два неидентификована лица 15. јула извршио кривично дело тешког разбојништва на штету породице Саћипи из Кончуља. Арифи је приведен истражном судији у Врању. У тој акцији ухапшен је и Ваљдет Ибиши из Турије, такође припадник ОВПМБ, који је био на потерници и због сумње да је починио кривично дело спречавања службеног лица у вршењу послова безбедности.

Сарадња наше полиције са Приштином:

- Све информације које имамо са Космета лично су наше, добијене од наших људи из покрајине. Пошто званична сарадња полиције Србије и полиције на Космету уопште не постоји, Косово и Метохија и јесте најнеуралгичније подручје на Балкану и југоистоку Европе.

Мултиетничка полиција у Војводини:

- Присуствовао сам сусрету Коштунице и Касе, јер се говорило о међунационалним инцидентима у Војводини. У једном тренутку премијер Коштуница је рекао да би и припадници мањина требало да се пријављују на наше полицијске курсеве, у полицијске школе. И да ћемо ми у МУП-у Србије учинити све да и те припаднике примимо, јер нам је, иначе, одзив из средина где живе мањине јако мали. Спремни смо и да померимо одређене критеријуме, само да у полицији имамо и припаднике других народа и народности. А то би умногоме доприносило томе да се решавају међунационални конфликти. Можете имати и најдобронамернију српску полицију, али ако у њој у Војводини нема Мађара, а у Суботици има одличних инспектора, та полиција неће добро функционисати. На том принципу је премијер дефинисао појам мултиетничке полиције у Војводини. Дакле, не мултиетничка, него полиција у којој ће бити припадници и службеници из мањина, што треба да одсликава националну слику земље.

Затечено стање у МУП-у:

- Стање које сам затекао у МУП-у Србије у тренутку преузимања министарске фотеље може се свести на неколико чињеница: презадуженост, политизација дела руководећих кадрова, посебно у општинским секретаријатима, недовршен процес декриминализације полиције, недостатак специјализованих кадрова за криминалистичку оперативу, униформисану полицију, информативне системе и везе, нефункционална организација и систематизација послова, преплитање надлежности УБПОК, УКП, САЈ и Жандармерије, наслеђе нерешених случајева убистава и ликвидација по Београду, на пример министра одбране Павла Булатовића и других, нерационално трошење средстава из буџета и спорост у спровођењу реформи полиције, што је констатовано у извештајима ОЕБС-а и међународних експерата.

Први потези након преузимања функције министра:

- Прво што сам са сарадницима урадио била је деполитизација и кадровска обнова руководећег састава. Сходно начелима да полицијом треба да руководе искључиво професионалци, код распоређивања предност смо дали дипломираним официрима Полицијске академије прве и друге генерације. Кадровска реорганизација није обављена по страначкој припадности. Распоређено је укупно 18 нових начелника секретаријата и 15 начелника управа.

Реорганизација Интервентне бригаде полиције у Београду:

- Полицијска бригада Секретаријата у Београду је, после уочених пропуста у раду, приликом обезбеђивања јавних скупова у мартовским догађајима, убрзо попуњена новим полицајцима и убрзано опремљена.

Садашњи приоритет Министарства:

- Борба против тероризма, свих облика организованог криминала и корупције.

Сарадња са другим државама и полицијама у борби против тероризма и организованог криминала:

- Ово министарство, а пре свега УБПОК, у борби против организованог криминала има веома добру сарадњу у региону са Румунијом, Босном и Херцеговином, Македонијом, Хрватском и Мађарском. И у оквиру Асоцијације шефова полиција југоисточне Европе - СЕПЦА, коју води генерал Милорад Симић, организована је значајна сарадња са Бугарском, Албанијом и осталим суседним земљама.

Главни циљ Министарства унутрашњих послова:

- Стварање полиције која је примерена потребама савременог српског друштва. Приоритети у нашем раду јесу сузбијање свих врста криминалитета, реформа полиције и реформа полицијског школства. Усвојили смо нову филозофију безбедности, чији су задаци: већа превенција, максимална мобилност и мања репресија. Планирамо да до краја 2004. године формирамо Управу за борбу против тероризма - УБПТ, која ће у свом саставу имати једну специјалну јединицу. Највероватније ће то бити САЈ.

Операција "Сабља":

- Позваћу се на реаговање Уставног суда Србије, који је, мислим, донео одлуку да је ванредно стање било противуставно. То не значи да је и операција "Сабља" била противуставна, јер смо се, као држава и полиција, суочили са једним догађајем, мислим на убиство премијера Зорана Ђинђића, који се дешава у 100 година на Балкану. Открили смо да у земљи постоји јака структура организованог криминала. Нећу да штитим полицију када кажем да је ненормално да у тренутку када се хапси 12.000 људи не буде прекорачења овлашћења. Генерални инспектор полиције ради на томе да расветли све случајеве тортуре, како се то демократски каже, у полицији. Покренут је, на пример, процес утврђивања одговорности за тортуру и злоупотребу службеног положаја у полицији против седам начелника секретаријата. Али, ако се покаже да је у операцији "Сабља", на пример, код 3.000 лица било злоупотребе, мислим да онда држава Србија треба да преузме одговорност.