Соња Бркић и Драган Вукмировић
	Фото: Фонет

Коалиција ДСС–НС добила је 11,34 одсто гласова, на основу чега има 30 посланичких места, странке окупљене око СПС-а 7,57 одсто и 20 мандата, док ће ЛДП са 5,3 одсто гласова имати 14 мандата.

На конференцији за новинаре РИК-а саопштено је да су у парламент ушле и мањинске странке – Мађарска коалиција, за коју је гласало 1,86 одсто бирача, имаће четири посланичка места, Бошњачка листа за европски Санџак–Сулејман Угљанин са 0,92 одсто гласача треба да има два, а Коалиција Албанаца Прешевске долине са 0,39 одсто гласова једно посланичко место.

За разлику од осталих изборних листа, за листе странака националних мањина није важио цензус од пет одсто за улазак у парламент.

Подаци показују да је за листу "За европску Србију–Борис Тадић" гласало 1.561.465 бирача, СРС 1.177.214, а за коалицију ДСС–НС 457.092 грађана са бирачким правом.

За коалицију СПС–ПУПС–ЈС гласало је 305.057 грађана, а за Либерално-демократску партију 213.749.

Кад је реч о странкама мањина, за Мађарску коалицију гласало 74.819 бирача, Бошњачку листу за европски Санџак–Сулејман Угљанин 37.184 грађана, а за Коалицију Албанаца Прешевске долине 15.834 бирача.

Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић рекао је на конференцији за новинаре да су код броја посланичких мандата могућа мања померања, нарочито када су у питању мањинске листе јер за 425 бирачких места или 4,84 одсто још нису обрађени резултати.

Председник РИК-а Соња Бркић најавила је да ће комисија на вечерашњој седници разматрати не мали број пристиглих приговора бирача који се углавном односе на кршење изборне тишине и састав бирачких одбора.

Према њеним речима, коначни резултати избора биће објављени у законском року пошто се размотре сви приговори.

На парламентарне изборе изашло је 4.029.249 грађана, односно 61,01 одсто бирачког тела.

Када су у питању подаци по регионима, у централној Србији листа "За европску Србију" добила је 37,94 одсто гласова, ЛДП 5,29, ДСС–НС 12,83, СРС 28,9, а СПС 8,45 одсто.

У Војводини за листу "За европску Србију" гласало је 41,78 одсто бирача, за ЛДП 5,46, за ДСС–НС 6,98, за СРС 29,25, а за СПС 5,19 одсто.

На Косову и Метохији листа "За европску Србију" добила је 14,39, ЛДП 0,93, ДСС-НС 18,15, СРС 54,2, а СПС 7,45 одсто гласова.

У Београду је за листу "За европску Србију" гласало 40,19 одсто, за ЛДП 7,10, ДСС–НС 11,77, СРС 31,55, а за СПС 5,7 одсто грађана.

У иностранству листа "За европску Србију" добила је 44,06 одсто гласова, ЛДП 8,7, ДСС–НС 14,14, СРС 27,72, а СПС 1,8 одсто.

У заводима за извршење затворских санкција листа "За европску Србију" добила је 27,05 одсто, ЛДП 3,08 одсто, ДСС–НС 2,74, СРС 54,79, а СПС 2,4 процената.

Осталих 14 листа добило је недовољан број гласова за улазак у парламент.

Покрет снага Србије освојио је 21.416 гласова или 0,53 одсто, "Да се село пита" 11.844 или 0,29 одсто, Реформистичка странка 10.334 или 0,26 одсто, Ромска партија–Срђан Шајн 8.909 или 0,22 одсто, Покрет моја Србија 8.742 или 0,22 одсто.

Уједињени Власи Србије добили су 6.824 или 0,17 одсто, Грађанска иницијатива Горанаца 5.132 или 0,13 одсто, Роми за Рома 4.987 или 0,12 одсто, Унија Рома Србије 4.631 или 0,11 одсто, Војвођанска партија–Игор Курјачки 4.166 или 0,1 одсто гласова.

Народни покрет за Србију–Милан Парошки освојио је 3.751 или 0,09 одсто, Црногорска партија 2.872 односно 0,07 одсто, Савез бачких Буњеваца 2.112 или 0,05 одсто, а Патриотска странка дијаспоре 1.938 гласова или 0,05 одсто.