Милосављевић је на консензус конференцији о поменутој стратегији навео да је Комисија за превенцију и контролу хроничних незаразних болести Министарства здравља предложила тај документ, као и и преднацрт акционог плана за превенцију и контролу ових болести, уз стручно-техничку и финансијску подршку Светске здравствене организације.

Он је најавио да ће у оквиру Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" бити отворена Национална канцеларија за контролу и превенцију хроничних незаразних болести, чији ће задатак бити комплетна логистика за борбу против незаразних болести.

Према његовим речима, канцеларија ће координирати рад међу здравственим установама и обезбеђивати комуникацију са грађанима, а радиће и на спровођењу стратегије.

Незаразне болести (кардиоваскуларне и болести мускулоскелетног система, малигни тумори, дијабетес, хронична опструктивна болест плућа и друге болести) већ деценијама представљају водећи узрок оболевања, инвалидности и умирања како у свету, тако и у нашој земљи, истакао је министар.

Он је указао на то да су болести срца, крвних судова и малигни тумори чинили више од три четвртине свих узрока смрти током 2005. године.

Милосављевић је навео да су водећи узроци смрти за мушкарце исхемијска болест срца, шлог, рак плућа, униполарна депреција, док су за жене то били шлог, исхемијска болест срца, рак дојке и дијабетес.

Министар здравља је прецизирао да су водећи фактори за настанак ових болести пушење, хипертензија, холестерол, алкохол, гојазност, неправилна исхрана и физичка неактивност.

Због тога треба много више радити на превенцији појаве ових болести, јер је могуће спречити или модификовати факторе ризика, спречити почетак или напредовање болести, рекао је Милосављевић.

Према његовим речима, превенција има највећи потенцијал за смањење броја оболелих од ових болести, а пример за то је Финска, у којој је морталитет од кардиоваскуларних болести смањен за 80 одсто од 1972. до 1992.

Милосављевић је напоменуо да превентивне активности треба комбиновати са напорима за јачање заштитних здравствених фактора, и оценио да брига треба да започне у школама, на радним местима, уз унапређење социјалне подршке старијим особама.

Конференцији су присуствовали и директор Института за јавно здравље Србије Тања Кнежевић, заменик шефа канцеларије СЗО за Србију Мелита Вујновић, експерт СЗО за незаразне болести из Регионалне канцеларије за Европу Барбара Хјалстед и председник Републичке стручне комисије за превенцију и контролу ХНБ Славенка Јанковић.