Рад новоформиране Службе за координацију заштите жртава трговине људима
Београд, 26. јул 2004. године - Саветник у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике у Влади Републике Србије Сања Кљајић говори у интервјуу за Интернет сајт “Криминал НЕТ” о раду новоформиране Службе за координацију заштите жртава трговине људима. Званични сајт Владе Републике Србије преноси овај интервју.
”Координација заштите жртава трговине људима подразумева контакте са полицијом, центрима за социјални рад, невладиним сектором који се бави овом проблематиком, конзуларним представништвима и службама у иностранству које се баве заштитом жртава трговине. После сваког проналаска потенцијалне жртве, Служба је та која идентификује и даје квалификацију да ли је нека особа жртва трговине или није. Потом, жртви се предочавају сви начини помоћи која јој може бити пружена. Уколико се жртва сагласи, значи да је вољна да уђе у програм заштите. Тада Служба, у договору са њом доноси одлуку који јој је облик помоћи потребан и упућује је на тај облик помоћи. Та помоћ може бити смештај у склониште за жртве трговине, као и потребна сарадња са дипломатским представништвима, ако су у питању стране држављанке”.
На основу којих параметара се утврђује ко је жртва трговине људима?
”За сада се користе посебни интервјуи преузети од Међународне организације за миграције, која већ низ година и у различитим земљама користи одређену процедуру за идентификацију жртава. Ми смо преузели тај њихов модел, с тим да ће он у наредних шест месеци бити модификован и прилагођен потребама наше земље, односно жртвама које се пронађу на нашој територији”.
Колико сама служба има људи и како функционише?
”Сама служба има шефа службе и помоћника шефа службе. Служба је формирана као посебна организациона јединица Завода за васпитање деце и омладине у Београду. У свом саставу има једну специфичну творевину - мобилни тим, који садржи, осим два лица из Службе, и представнике невладиних организација које су најважније у заштити жртава. За сада су у мобилном тиму невладина организација АСТРА и Саветовалиште против насиља у породици, које има и склониште за жртве трговине људима. Када неко пријави постојање жртве, мобилни тим се окупља, идентификује је и одлучује шта ће да ради са њом. Служба обједињује све факторе који могу бити од значаја за заштиту жртава. Осим заштитне функције, у служби се формира и база података, од великог значаја за све структуре. Она садржи све облике помоћи који могу бити пружени жртви, као и све податке о жртвама - одакле су, шта им се дешава... То ће бити од значаја не само за Србију, већ и за цео регион”.
Да ли је мобилни тим већ имао прилике да реагује?
”Како да не. Недавно смо имали случај једне домаће држављанке када су стране службе обавестиле нашу о постојању те жртве. Она је сачекана на аеродрому и смештена је у склониште. То је увелико заживело и имамо веома добру сарадњу полиције, посебно београдске, и Службе. Мобилни тим реагује и превентивно. Недавно смо добили позив на СОС телефон невладине организације АСТРА да је једна малолетна девојчица, наша држављанка, жртва трговине људима. Испоставило се да није била жртва трговине, али да је била жртва породичног насиља и да је постојала могућност да буде у увучена у ланац трговине. Служба је успела да на време одреагује и да са надлежним центром за социјални рад донесе даљи план заштите те малолетнице”.
Да ли мислите да ће оснивање Службе допринети побољшању рада полиције и судства, смањењу броја жртава трговине људима?
”Улога Службе у основи је заштита жртава. Њена улога није превентива, нити некога да тера да ради више. Али, чим имате једну такву организацију, самим тим ће већа пажња бити посвећивана том проблему. Из тога индиректно може да буде од значаја и тај њен превентивни рад”.
Како су од могуће освете заштићене жртве трговине људима којима ви пружате помоћ?
”С обзиром на то да је реч о веома добро организованим групама које се баве тим видом криминала, увек опасност постоји. Али опасност се пре свега односи на људе који раде у склоништу и на само склониште жртава. Због тога је адреса склоништа тајна, а полиција пружа значајан допринос у обезбеђивању склоништа. Служба је само административна карика, јер жртва не борави у канцеларијама службе. Служба излази на терен, сачекује и преузима од полиције жртву, смешта је у склониште, и координира све субјекте да би се жртва успешно заштитила”.