Пауновић је објаснила да се неутрализација и минимизација инфективног медицинског отпада спроводи средствима из донације Европске уније у износу од 7,5 милиона евра, при чему ће та средства бити довољна за покривање само већих медицинских центара, док ће опрема за те намене за друга подручја бити обезбеђена у некој каснијој фази.

Она је указала на то да је Клинички центар у Нишу добио четири апарата за управљање инфективним медицинским отпадом, као и да ће регионални центар за неутрализацију и минимизацију медицинског отпада бити формиран при Дому здравља у том граду.

Према њеним речима, преостаје проблем управљања фармацеутским отпадом, јер Србија у овом тренутку не располаже ниједном спалионицом, па се значајна средства троше за извоз тог отпада.

Процена је да се по једном болесничком кревету у Србији ствара 0,8 килограма медицинског отпада, док је тај просек на нивоу ЕУ приближно 0,4 килограма, прецизирала је Пауновић и додала да су трошкови за управљање медицинским отпадом већ предвиђени и да пројекат треба да буде завршен до јуна наредне године.

У оквиру Пројекта енергетске ефикасности, како је додала, планирано је гашење старе котларнице Клиничког центра у Нишу, због које су Министарству здравља често биле упућиване петиције грађана.

Она је навела да ће топлификација Клиничког центра бити спровођена средствима из кредита Светске банке у висини од осам милиона евра, уз веома повољне услове кредитирања.