Уредници и новинари најутицајнијих шпанских медија, као што су Ел мундо, Ел паис, Тиемпо, Теле Мадрид, АБЦ, Европа прес и други, изразили су у разговору са Самарџићем велико интересовање и пуно разумевање ситуације у којој се налази Србија након једностраног и нелегалног проглашења независности Косова.

Министар за Косово и Метохију је нагласио да је за садашњу позицију Србије веома важно да Шпанија истраје у одбијању да призна самопрокламовану независност јужне српске покрајине, и исказао захвалност на принципијелном држању Шпаније.

Он је указао шпанским новинарима на погоршање ситуације у покрајини до којег је дошло после самопроглашења независности и након што су поједине земље, под притиском САД и неких чланица ЕУ, признале једнострано проглашену независност Космета.

Самарџић је поновио став да Београд не признаје Мисију ЕУ на Космету (Еулекс) јер је она упућена без сагласности Србије и одобрења Савета безбедности Уједињених нација.

Према његовим речима, мисија ЕУ је послата на основу нелегалних докумената као што су Ахтисаријев план који никада није одобрен у СБ УН и такозвана заједничка акција (цоммон ацтион), те због тога Мисија ЕУ представља не само правни, већ и политички проблем у односима Србије и Европске уније.

Он је указао на то да је расцеп у Влади настао након директног мешања ЕУ у унутрашње ствари Србије, након што је Косово, као "врућ кромпир" САД, Европска унија прихватила као свој проблем и сада покушава да га реши на потпуно неевропски начин, не путем постизања компромиса већ наметањем решења једној страни – у овом случају Србији.

Самарџић је навео да смо Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) почели да преговарамо као цела земља, а да је до сада две трећине чланица ЕУ признало самопрокламовану независност покрајине.

Управо зато, ЕУ мора да се потпуно јасно и недвосмислено изјасни у вези са својим ставом према ономе што се догодило са Косметом, поновио је министар и додао да је Београд и даље привржен проналажењу компромисног решења будућег статуса Косова и Метохије, нудећи косметским Албанцима широку и суштинску аутономију, каква не постоји у свету.

На питање какав је одговор Србије на де факто независност Косова, Самарџић је рекао да то није правни одговор који Београд признаје, указавши на то да постоје и друге де факто ситуације, попут де факто институција у областима у којима живе Срби, а које контролише Београд.

Али Србија не прихвата де факто ситуације и захтева да се наставе преговори до постизања компромисног и дугорочно одрживог решења, додао је министар.

На питање да ли се Београд прибојава да би организовање и спровођење избора на Космету могло бити схваћено као провокација, Самарџић је одговорио да се мора имати у виду контекст – да Београд не признаје једнострану независност Косова и да сада организује изборе на својој територији, те да је специјални представник генералног секретара УН Јоаким Рикер незаконито и кршећи важећу Резолуцију 1244 СБ УН предао овлашћења за спровођење избора на привремене органе власти у Приштини.

Он је нагласио да то није била намера Београда, али да је сада контекст такав, а избори су посао који се мора обавити, јер су српским срединама потребни демократски изабрани представници.

Говорећи о томе какав ће бити статус локалних српских власти након избора на Космету, министар је објаснио да ће оне, до постизања додатног политичког споразума са УНМИК-ом, представљати де факто део власти Србије на терену и да ће својим функционисањем омогућити да Срби остану на својој земљи и да безбедно живе као грађани Србије.

Самарџић је одбацио идеју о подели Космета, нагласивши да Београд никада није предлагао ништа слично, и упозорио на то да је та идеја врло осетљива за регион у којем је Србија централна земља, те је могућа ланчана реакција коју би било тешко контролисати.

Министар за Косово и Метохију је на крају разговора још једном указао на значај принципијелног става Шпаније и изразио захвалност представницима шпанских медијских кућа на подршци и разумевању.