Фото: Фонет

Ђелић је том приликом истакао да је управо потписаном заједничком изјавом отворено ново поглавље у сарадњи са Европском комисијом јер је овај документ потписан са највећим могућим савезником у домену регионалног развоја.

Он је нагласио да Србија мора да смањи регионалне разлике које у платама износе 1:5, а у броју запослених 1:7, и напоменуо да је за развој предузетништва у мање развијеним општинама за разне пројекте из буџета Србије у овој години планирано издвајање две милијарде динара.

Према његовим речима, само за Крагујевац је из буџета опредељено 700 милиона динара за више пројеката – од водовода, грејања, енергетике, до образовања.

Ђелић је истакао да ће из претприступних фондова ЕУ Србија у овој години добити 200 милиона евра и додао да земље које су кандидати за ЕУ већ добијају 400 милиона евра, а земље чланице, попут Бугарске, пет пута више од Србије.

Хубнер је указала на то да заједничка изјава представља обавезу да ће Европска унија наставити са подстицањем прекограничне сарадње са Србијом, а када наша земља постане чланица Уније, та европска асоцијација ће наставити да подстиче и регионални развој у оквиру ЕУ.

Она је подсетила на то да Европска унија од 1998. године инвестира у Србију и да је до данас у разне пројекте уложила приближно две милијарде евра.

Градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић изразио је задовољство што је овако важан документ са Европском комисијом потписан у Крагујевцу, који се увек залагао за процес децентрализације и равномеран регионални развој.

Ђелић и Хубнер су са сарадницима данас посетили и Универзитет у Крагујевцу, где су се састали са студентима овог универзитета.

Након тога, они су обишли Етно село на брду Тулба код Пожаревца, које је део пројекта регионалне сарадње између Румуније и Србије.

Ђелић је навео да је за сличне пројекте од ЕУ до сада добијено 16 милиона евра, као и да је за наредне три године опредељена сума од укупно 30,5 милиона евра.

Наш циљ је да до краја ове године добијемо статус кандидата за чланство у ЕУ и сертификујемо наше финансијске системе, како би европски буџет био сигуран да тај новац неће отићи у другу намену, објаснио је он и додао да ако то урадимо можемо удвостручити ту помоћ, што би значило милијарду евра за Србију.

Хубнер је указала на велики значај пројекта изградње Етно села и његов утицај на развој туризма и привреде овог подручја.

Она је навела да има много оваквих и сличних пројеката свуда у Европи и подсетила на то да суштина Европе није само заједничко тржиште, безбедност или политика већ је то и традиција и културно богатство свих њених народа.