Стојадиновић је на конференцији за новинаре указао на то да је прошле године укупно инсталирани капацитет ветрогенератора у свету износио 95.000 мегавата, док су европски лидери у овој области Немачка (22.000 MW) и Шпанија (16.000 MW).

Он је објаснио да је за економичну производњу електричне енергије ветрогенератором потребна минимална средња годишња брзина ветра од пет метара у секунди, на висини од 50 метара изнад тла.

Према његовим речима, донацијом Владе Шпаније обезбеђена су три стуба за мерење потенцијала ветра, а планирана је куповина још пет стубова издвајањем из буџета 25 милиона динара.

Стојадиновић је нагласио да је потребно израдити "атлас ветрова Србије" како би се утврдио прецизан план локација на којима ће се градити ветрогенератори.

Тренутно су актуелни пројекти ветропарка "Долово" код Панчева са 25 ветрогенератора снаге по 850 киловата, ветропарка "Бела Црква" у општини Вршац укупне снаге 100 мегавата, "Инђија" са 20 мегавата, као и пројекат ветропарка "Ковин" који је у зачетку, прецизирао је помоћник министра.

Према његовим речима, локације са највећом просечном годишњом брзином ветра у Србији су планински врх Миџор са просечном брзином ветра од 7,66 метара у секунди, Сува планина – 6,46 метара, Вршачки брег – 6,27, Тупижница – 6,25 метара, Крепољин – 6,18 и Дели Јован – 6,13 метара у секунди.