Чубрило је на конференцији за новинаре истакла да је проблем у томе што тај новац ретко бива искоришћен за економски развој земље и отварање нових радних места јер је најчешће реч или о „мртвом капиталу" или о новцу којим припадници дијаспоре помажу породице у матици.

Један од највећих проблема са којима се суочавају Срби из дијаспоре који желе да инвестирају у Србији, како је навела, јесте недовољна професионалност локалне самоуправе.

Она је указала на то да је циљ нових закона који се односе на локалне самоуправе њихова професионализација, како не би долазило до њиховог урушавања приликом промене локалних власти.

Према њеним речима, често се дешава да се административни радници издигну изнад система и својим партијским деловањем блокирају добре иницијативе и потенцијалне инвеститоре из дијаспоре који долазе у Србију са пуно ентузијазма.

Убеђени смо да можемо да заједно са дијаспором, у обостраном интересу, кроз центре за дијаспору новац који шаљу путем дознака усмеримо у развојне пројекте који ће омогућити њиховим породицама бољи животни стандард и отварање нових радних места, оценила је Чубрило.

Министарство је, како је подсетила, отворило центре за дијаспору при регионалним привредним коморама како би се помогло предузећима повратника у превазилажењу проблема са којима се суочавају на локалном нивоу, а које могу решити локалне власти и ресорна министарства.

Она је навела да је Министарство у протеклих девет месеци основало 16 центара за дијаспору у регионалним привредним коморама, са којима ради на прикупљању и размени информација, пројеката и програмских активности економске сарадње са дијаспором.

Према њеним речима, Министарство са представницима тих центара одржава редовне консултације, организује скупове и догађаје у циљу јединственог деловања на повећању економског ангажовања дијаспоре у Србији.