Фото: Танјуг

Ђелић је на националној дебати "Образовање и развој људских ресурса Србије", која се одржава у Центру "Сава", нагласио да само седам одсто становника има високу стручну спрему, 22 одсто становника старијих од 15 година има непотпуно основно образовање, док 24 одсто има завршену само основну школу.

Посебно је лоша ситуација у сеоским срединама и ромским насељима. Приближно 20 одсто деце са села и половина деце из ромских насеља никада не буде уписана у школу, а у нашој земљи постоји више од 1.000 основних школа са мање од 100 ученика, прецизирао је потпредседник Владе.

Он је указао на то да је за долазак страних инвеститора у Србију битан ниво образовања у друштву, колико се говоре страни језици, као и то колико је народ спреман да прима нове идеје.

Према његовим речима, потребно је дефинисати развојни оквир за образовање и ускладити образовну политику са осталим приоритетима друштва.

Министар просвете Зоран Лончар указао је на то да је неопходно постизање свеобухватног друштвеног консензуса о томе којим путем треба да иде развој образовања у Србији, и поручио да се образовање не сме оставити на милост и немилост политичким дешавањима и изборним резултатима.

Лончар је истакао да би један од приоритетних задатака нове Владе Србије требало да буде доношење националне стратегије образовања, које треба да буде у средишту економских реформи Србије.

Истовремено, он је навео да сваке године у Србији остане слободних 10.000 места у средњим школама и оценио да ученике треба привући да уписују средње школе.

Националну дебату "Образовање и развој људских ресурса у Србији" организовали су Тим потпредседника Владе Србије за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва и Београдски фонд за политичку изузетност.

Све развојне стратегије Републике Србије, укључујући и Стратегију за смањење сиромаштва, виде унапређење образовања као један од кључних приоритета за економски и друштвени развој земље.

Истовремено, људски ресурси и образовање заузимају све значајније место у развојним документима држава чланица Европске уније, као и у оквиру политика саме ЕУ које се тичу економског раста, конкурентности и запошљавања.

Трећом националном дебатом планира се отварање кључних питања везаних за развој људских ресурса у Србији, проблема са којима се сусреће образовни систем, као и мера за унапређење образовања предвиђених усвојеним стратешким документима.

Ово је трећи скуп у оквиру ширег програма јавних расправа, чији је циљ покретање националних дискусија о кључним развојним приоритетима Србије и будућим правцима социо-економског развоја земље, а одржава се након националних дебата на теме "Становништво, популациона политика и развој" (2. октобар 2007. године) и "Стратешки правци руралног развоја у Србији" (26. фебруар 2008. године).