Ђелић је говорећи на предавању на Катедри за спољнополитичке студије Универзитета Џонс Хопкинс нагласио да је за независност Косова, коју Београд никад неће прихватити, заслужна понајвише једнострана и неуравнотежена политика администрације у Вашингтону, чији је притисак натерао и бројне европске државе да, иако невољно, признају једнострано декларисани акт Приштине.

Према његовој оцени, парламентарни избори у Србији, који ће бити одржани 11. маја, представљају највећи изазов за нашу земљу од пада режима Слободана Милошевића, при чему они имају и шире, регионалне импликације.

Када је реч о Косову и Метохији, он је навео да верује да би једнак притисак на Београд и Приштину довео до решења које, за разлику од понуђеног коме се Београд противи, неће економски и социјално изоловати јужну покрајину.

Србија се, како је рекао, нашла у процепу између стратешког интереса – чланства у ЕУ и чињенице да са неким водећим чланицама ове организације различито гледа на свој суверенитет и територијални интегритет.

Потпредседник Владе је додао да ту ситуацију неки покушавају да искористе политички, што не доприноси напретку.

Ђелић је поновио спремност да већ крајем овог месеца у име Владе Србије потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, али је изразио сумњу да ће Холандија одустати од условљавања потписивања овог споразума изручењем генерала Ратка Младића Хашком трибуналу.

Наш циљ је да између 2012. и 2014. године постанемо чланица Европске уније. Имајући у виду да још нисмо потписали Споразум о стабилизацији и придруживању, то можда делује мало преамбициозно, али сам уверен да је изводљиво, рекао је он.

Потпредседник Владе је указао на то да је недавна ослобађајућа пресуда бившем команданту ОВК Рамушу Харадинају у Хашком трибуналу нарушила интегритет међународног правосуђа.

Нико не може да нас убеди да је то суђење било поштено и слободно, рекао је Ђелић и истакао да то не значи да ће Србија убудуће игнорисати своје међународне обавезе.

Он је на предавању говорио и о економској ситуацији у Србији и том приликом најавио наставак економског раста, контролисану инфлацију и отварање простора за долазак нових инвеститора у најзначајнијим секторима, попут пољопривреде, инфраструктурних пројеката, енергетике и телекомуникација.