Милан Петровић и Слободан Милосављевић

Милосављевић је на конференцији за новинаре на којој је представљен поменути информатор прецизирао да је одштампано 450.000 примерака, који ће за неколико дана стићи на адресе свих регистрованих пољопривредних произвођача.

Информатори ће, како је објаснио, бити доступни и у 67 канцеларија за рурални развој, а биће дељени и на Пољопривредном сајму у Новом Саду.

Он је указао на то да је у прва три месеца ове године читав аграрни буџет постао оперативан, као и да су по свим ставкама почела аграрна плаћања пољопривредницима.

Кад је реч о резултатима анкете о мерама аграрне политике коју је Министарство пољопривреде претходног месеца спроводило на свом интернет сајту, министар је навео да је 81,4 одсто учесника у том истраживању позитивно оценило спроведене мере.

Милосављевић је изнео податак да се 57,2 одсто учесника анкете изјаснило за то да у потпуности подржава мере аграрне политике, док је 18,5 одсто исказало незадовољство тим мерама.

Он је саопштио да се, у сарадњи са представницима Министарства рада и социјалне политике, тражи начин да се некомерцијалним, старачким пољопривредним газдинствима исплати једнократна помоћ у износу од 50.000 динара.

Милосављевић је истовремено изразио очекивање да ће укупна пољопривредна производња у Србији ове године, у односу на претходну, остварити раст од 10 одсто, и указао на то да ће, уколико се обистине те прогнозе, ове године бити прекинуто трогодишње смањење пољопривредне производње у нашој земљи.

Према његовим речима, ове године се, ако временске прилике буду погодовале усевима, може очекивати род пшенице од 1,6 до 1,7 милиона тона.

Он је објаснио да ће то, са залихама од 500.000 тона и увозом од 200.000 тона који се реализује без царине, бити довољно да Србија подмири потребе становништва и индустрије до жетве 2009. године, при чему ће бити обезбеђене и одређене количине за извоз.

Држава припрема озбиљне подстицајне мере како би стимулисала пољопривредне произвођаче да на јесен више сеју пшеницу, а циљ тих мера је да наредне јесени том културом буде засејано од 550.000 до 600.000 хектара, што би допринело томе да се произведу значајне количине пшенице за извоз, рекао је министар.

Милосављевић је подсетио на то да прошле јесени није испуњен сетвени план и да је пшеницом засејано само 472.000 хектара, односно 70.000 хектара мање него што је планирано.

Према његовим речима, овог пролећа је остварен пребачај сетвених површина, при чему је највећи раст забележен код кукуруза, сунцокрета и уљане репице.

Он је указао на то да су предприступни фондови Европске уније (ЕУ) једини начин да се у овом тренутку повећају директни подстицаји српској пољопривреди на пола милијарде евра.

Србија у наредних неколико година, како је објаснио, неће моћи толико значајно да повећа улагања, а коришћење европских фондова је једина могућност за развој домаћег аграра.

Милосављевић је навео да би наша земља годишње из тих фондова могла да добије од 120 до 160 милиона евра, који би били намењени развоју села, фармерства и усвајању стандарда за пласман пољопривредних производа на инострана тржишта.

Према његовој оцени, питање наставка и убрзања процеса интеграције у ЕУ директно је повезано са износом новца који ће држава моћи да подели пољопривредницима.

Државни секретар Министарства пољопривреде Милан Петровић рекао је да је ове године из аграрног буџета за директне подстицаје било издвојено 300 милиона евра, а да би следеће године тај износ требало да буде приближно 350 милиона евра.

Он је навео да је српском аграру годишње потребно око пола милијарде евра да би се направио озбиљнији помак ка стандардима пољопривреде у ЕУ, али и како би се извоз повећао са прошлогодишњих 1,7 милијарди долара на четири или пет милијарди долара.