Фото: Ројтерс

Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.

О предстојећим преговорима:

– Главна идеја Београда је да покушамо да реинституционализујемо односе са Унмиком у циљу очувања мира и стабилности у покрајини. То је један од позитивних резултата последњег састанка са генералним секретаром УН Бан Кимуном, уз формално обавезивање Генералног секретаријата УН да покрене истрагу о догађајима од 17. марта у северном делу Косовске Митровице. Београд може да буде задовољан и порукама послатим током Бан Кимунове посете Москви, при чему је сада најважније да не дође до било каквог трансфера надлежности, које је Резолуција 1244 дала УН, на било које друге институције на Космету.

О стратегији Србије да се на Генералној скупштини УН у септембру тражи мишљење Међународног суда правде о једностраном проглашењу независности Космета:

– Сви једнострани потези Приштине, почевши од самог проглашења независности па надаље, за нас немају апсолутно никакву правну важност. Прогласили смо их ништавним. Ми се једностраним приступима супротстављамо свим правним и дипломатским средствима. У УН постоје две кључне институције, СБ и Генерална скупштина. СБ је у потпуности подељен и блокиран. Пола чланова је на једној, пола на другој страни, укључујући и сталне чланице. У таквим ситуацијама обично се посеже за другом инстанцом, Генералном скупштином. Идеја да покренемо питање легалности једностраног проглашења независности Космета пред Међународним судом правде има двоструку улогу. Под један, велики број земаља који тренутно разматра како да се постави према једностраном проглашењу независности на овај начин добија прилику да се уздржи од признавања и сачека консултативно мишљење Међународног суда правде. На тај начин наша иницијатива има ефекат лимитирања броја држава које су спремне да крену путем једностраног признавања. С друге стране, то нас дубље гура на терен међународног права, где наши аргументи имају већу снагу. Време које имамо до септембра и нама отвара простор да будемо активни и да ангажовано наступимо према великом броју земаља чланица УН, образлажући наше ставове. То је дипломатска борба у којој мислим да ми, бар засада, имамо благу предност. Тражење консултативног мишљења Међународног суда правде је сложен дипломатски процес, за који ми, као одлазећа влада, припремамо терен. Влада која буде изабрана 11. маја одлучиће да ли наставити тим путем или не.

О аргументу фактичког стања на терену на који се позива Приштина:

– Што се тиче међународног права, ту ситуација на терену не игра једину улогу. Залажемо се да свим правним и дипломатским средствима оспоримо проглашење независности. Наш став имаће далеко већу снагу уколико га у септембру потврдимо гласањем у Генералној скупштини УН које би показало да једнострани приступ није донео резултате и да целу ситуацију морамо држати у оквиру међународног права.

О повлачењу амбасадора из држава које су признале Косово:

– Лепеза дипломатских корака је доста широка. Први корак је повлачење амбасадора на консултације, а последњи прекид дипломатских односа. Између тога постоји велики број корака и ми ћемо све наше потезе повлачити у складу са динамичким сагледавањем ситуације. Определили смо се за стратегију која на довољно јасан начин шаље сигнал фундаменталног неслагања са политиком признавања и повлачење амбасадора носи са собом довољно значајну тежину у том смислу. С друге стране, то не лимитира наш простор за будуће деловање. Све време морамо бити пажљиви и трудити се да постигнемо баланс између слања оштрог сигнала неслагања и чињења свега што је у нашој моћи да нашу земљу не доведемо у изолацију. Ово је оптимална мера која оставља простор и за оштрије реаговање ако развој ситуације то буде захтевао.

О писму министара спољних послова Словеније и Француске у коме се као услов за улазак Србије у ЕУ наводи признавање Косова:

– Могу да разумем да би неке земље желеле да то поставе као услов Србији, што је за нас потпуно неприхватљиво. Имајући у виду начин на који се формулише спољна политика ЕУ, а то је путем консензуса, не очекујем да ћемо доћи у ситуацију у којој ЕУ тако нешто постави као услов. Чињеница је да један број земаља ЕУ није признао Косово, и да чак експлицитно кажу да немају намеру да то учине. Ако све државе чланице Уније нису признале Космет, немогуће је замислити ситуацију у којој свих 27 земаља, укључујући и оне које нису признале, такав један услов поставе пред Србију.