У саопштењу се наводи да је Национални савет на данашњој седници, на којој су разматране последице пресуде Харадинају, заузео став да ослобађајућа пресуда Харадинају и Идризу Балају представља ново понижење за жртве злочина који су се 1998. године одиграли на подручју које су контролисале снаге ОВК под командом Харадинаја, али и озбиљан ударац за међународну правду.

Такође, оцењено је да оваква пресуда извесно неће допринети утврђивању истине о поменутим догађајима, па самим тим неће допринети ни помирењу на овим просторима.

Одлука да се двојица окривљених ослободе донета је услед недостатка доказа, до чега је дошло јер су најважнији сведоци тужилаштва против Харадинаја и Балаја страдали под неразјашњеним околностима, и то тако што су неки од њих прегажени колима, неки избодени ножем, а неки убијени из ватреног оружја.

Мере заштите које су овим лицима пружене очигледно нису биле довољне, при чему су неки сведоци из очигледно оправданог страха прихватали и да буду кажњени због непоштовања суда само да би избегли да сведоче.

Док су сведоци један по један нестајали, суд је Рамушу Харадинају дозволио да се брани са слободе, што је учињено под великим притиском званичника Мисије УН на Косову (УНМИК).

Званичници УНМИК-а, а пре свих бивши шеф УНМИК-а Сорен Јесен Петерсен, утркивали су се да Харадинају, оптуженом за ратне злочине, изразе најдубље пријатељство, а неки од њих су говорили да је он фактор мира и стабилности на Косову.

Национални савет за сарадњу са Хашким трибуналом сматра да би било неопходно да надлежне службе УН спроведу истрагу и испитају поступање званичника УНМИК-а у вези са овим случајем.

У саопштењу се истиче да је истрагу неопходно спровести утолико пре што је бивши тужилац Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТЈ) Карла дел Понте оптужила УНМИК да је опструирао сарадњу са Тужилаштвом у овом предмету, иако су постојале озбиљне индиције да су почињени стравични злочини и да су киднапованим лицима узимани органи, а да би након тога та лица била убијена.

Национални савет учинио је све што је било у његовој моћи да се Тужилаштву МКТЈ пружи сва врста помоћи у овом предмету.

Одговорено је на све захтеве Тужилаштва за помоћ и по тим захтевима достављено је неколико хиљада поверљивих докумената, при чему су само у последњу годину дана Тужилаштву за предмет Харадинај достављена 2.174 документа.

Такође, на захтев Тужилаштва 29 сведока је ослобођено дужности чувања тајне како би могли да дају исказ у овом поступку, а наши надлежни органи пружили су ефикасну заштиту сведоцима који су били на територији под нашом ингеренцијом.

После свих евидентних пропуста у овом предмету Национални савет очекује да Тужилаштво уложи жалбу против првостепене пресуде.

Национални савет је, због свега наведеног, овластио председника Националног савета да се обрати генералном секретару УН и затражи истрагу надлежних служби УН у вези са поступањем званичника УНМИК-а везано за наводе о ометању истраге Тужилаштва МКТЈ у предмету Харадинај од стране Јесена Петерсена и других званичника УНМИК-а.

Национални савет је такође одлучио да Тужилаштву МКТЈ поднесе предлог за покретање поступка против Јесена Петерсена и других званичника УНМИК-а због навода да су ова лица ометала истрагу Тужилаштва МКТЈ на Косову, и тиме свесно и намерно ометала спровођење правде, чиме су пријављена лица извршила дело непоштовање Међународног трибунала из правила 77 Правилника о поступку и доказима МКТЈ.

Председник Националног савета овлашћен је данас и да затражи да Тужилаштво МКТЈ поново отвори и хитно спроведе истрагу о постојању импровизованих клиника у којима су киднапованим лицима са Косова и Метохије насилно одстрањивани унутрашњи органи, и о наводима да су киднапована лица, након одстрањивања органа, и убијана на тим локацијама, или да, уколико Тужилаштво такву истрагу није у могућности да спроведе, целокупан до сада прикупљени доказни материјал о овим догађајима без одлагања достави надлежним органима Републике Србије.