Хомен је на округлом столу, посвећеном радној верзији Нацрта закона о одговорности правних лица за кривична дела, истакао да је за ефикасну борбу против корупције и организованог криминала неопходно успоставити задовољавајући правни оквир, како би тужилаштво и полиција могли да поступају на адекватан начин.

Он је подсетио на то да је Министарство правде урадило нацрте за сет правосудних закона и изразио уверење да ће правни систем Србије постати оперативан 1. јануара наредне године, и поред тога што закони до јуна ове године неће моћи да буду усвојени у Скупштини због предстојећих избора.

Помоћник министра је указао на то да је усвајање поменутог закона и закона о агенцији за борбу против корупције значајно и због тога што ће Србија, доношењем тих аката, испунити препоруке групе земаља за борбу против корупције, чија је чланица.

Професор Правног факултета у Београду Горан Илић објаснио је да бројне конвенције и међународна документа која је Србија ратификовала обавезују нашу државу да донесе закон о одговорности правних лица за кривична дела.

Илић је прецизирао да ће, према одредбама тог закона, правно лице одговарати за кривично дело које је у оквиру својих овлашћења починила одговорна особа у намери да правном лицу прибави имовинску корист.

Кривично дело мора бити директно повезано са сегментом пословања правног лица да би се могло говорити о његовој одговорности, истакао је он и нагласио да су изузеци од одговорности правних лица за кривична дела Република Србија, државни органи и органи територијалне аутономије.

Према његовим речима, санкција коју суд може изрећи правном лицу је казна, условна осуда и мере безбедности, при чему новчана казна може бити изречена у висини од 100.000 до 500 милиона динара.

Специфичност поступка јесте у томе што се у истом предмету суди и правном лицу и одговорној особи, а уколико правно лице не поседује имовину или је против њега покренут стечај тужилац може одбацити пријаву, навео је Илић.