Милосављевић је на округлом столу "Актуелни тренутак пољопривреде Србије", који је одржан у Привредној комори Србије, рекао да ће овог пролећа сетва свих култура, осим шећерне репе, бити обављена на већим површинама него прошле године, што наговештава раст производње.

Главни циљ ресорног министарства и државе, како је истакао, јесте да се у наредним годинама створе услови за то да давања из аграрног буџета буду већа како би се на тај начин повећала конкурентност пољопривредне производње и Србија постала лидер у региону са израженим суфицитом у размени пољопривредних производа.

Он је најавио да ће Влада сутра усвојити уредбу о регресирању камата за дугорочне кредите намењене пољопривреди, и прецизирао да ће максималне камате за кредите, који ће пољопривредницима бити одобравани са роком враћања до 10 година, износити 2,5 одсто.

Према његовим речима, до сада је усвојено више од 30 уредби и пољопривредницима је омогућено да пре формирања нове владе користе средства из аграрног буџета.

Милосављевић је подсетио на то да је завршен и Нацрт стратегије пољопривреде Србије, који би крајем априла или почетком маја требало да буде јавно представљен и којим ће бити предвиђено да се у Србији не производи генетски модификована храна, што ће бити реткост у Европи и свету.

Храна никада више неће бити јефтина као некада, али ће у Србији њена цена ипак бити мало нижа, а квалитет много бољи него у Европи, нагласио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Секретар Одбора за пољопривреду, прехрамбену и дуванску индустрију у ПКС Милан Простран изразио је наду да ће пољопривреда постати окосница укупног привредног развоја Србије у наредних 10 до 15 година.

Он је истакао да ће овог пролећа бити засејано 300.000 хектара више него прошле године, при чему ће сетва бити обављена на 2,5 до 2,7 милиона хектара, а доминираће кукуруз, који ће бити засејан на приближно 200.000 хектара више него у 2007. години, односно на 1,3 милиона хектара.