Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Интервјуи > Србија ће наставити да се дипломатским средствима бори да већина земаља не призна Косово

Србија ће наставити да се дипломатским средствима бори да већина земаља не призна Косово

Београд, 21. март 2008. године – Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић изјавио је данас да земље које подржавају једнострано проглашење независности Косова и Метохије и даље врше снажан притисак на државе региона и исламског света да признају такозвану државу Косово.

Јеремић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да део суседа Србије није успео да се одупре притиску, и навео да је разговарао са тројицом министара спољних послова тих земаља, при чему су му двојица признала да, нажалост, више нису могли да се супротстављају притисцима.

Он је рекао да је за жаљење то што су неке земље региона биле принуђене да бирају између Србије и Косова, уз оцену да чињеница да су те државе одлучиле да то ураде заједно представља преседан.

Министар је поновио да је Србија јасно рекла да било која земља која одлучи да једностраним потезом наруши територијални интегритет и суверенитет Србије, што се чини признавањем Косова, неће моћи да рачуна на исти ниво односа са Србијом.

Јеремић је указао да ће то, нажалост, нанети штету сарадњи и односима у региону, али да за то није одговорна Србија јер је њено понашање принципијелно у складу са међународним правом.

Због тих притисака, Србији није било омогућено да буде посматрач на самиту Организације исламске конференције у Сенегалу, рекао је министар и нагласио да је наша земља, упркос томе, остварила успех јер на том скупу није усвојена декларација којом би било поздрављено једнострано проглашење независности Косова, за шта су се у оквиру Организације највише залагале Албанија и Турска.

Били смо изузетно активни према исламском свету пре самита Организације исламске конференције. Постојала је опасност да буде усвојен закључак да једнострано проглашена косовска независност, без обзира на то што је у супротности са међународним правом, треба да буде подржана као панисламско питање, објаснио је Јеремић.

Знајући за то, разговарали смо са представницима великог броја кључних исламских земаља, предочавајући им своје аргументе, пре свега да Косово није верски, него етнополитички проблем, истакао је министар и додао да је тако на самиту створен блок који је био чврсто против независности.

Он је оценио да је Србија била прилично успешна у представљању својих аргумената и додао да су представници наше земље разговарали са представницима земаља као што су Мароко, Алжир, Египат, Индонезија, Азербејџан, које деле наш став да је проглашење независности учињено на начин који није у складу са међународним правом.

Јеремић је објаснио да је закључак овог скупа био такав да су они напросто констатовали проглашење, не одређујући се према томе.

Према његовим речима, Србија ће наставити да се бори против признавања једностране независности Косова и у другим регионалним форумима као што су Афричка унија, Покрет несврстаних, као и Арапска лига, која ће крајем марта одржати састанак у Дамаску.

Министар је подсетио на то да је боравио у једној од најутицајнијих земаља свих тих форума, у Либији, где је добио уверавања највиших државних функционера не само да неће признати независност него да ће се активно залагати за то да не дође до кршења међународног права чином билатералних признавања.

Када је реч о земљама које су признале независност, Јеремић је оценио да повлачење амбасадора на консултације представља довољно снажан сигнал да се Србија не слаже са одлуком тих земаља, док се истовремено тиме не иде у самоизолацију.

Он је објаснио да је први корак, који је предвиђен Акционим планом Владе Србије, да се наши амбасадори повуку на консултације након што су уручили оштру протестну ноту министарствима држава у којима су акредитовани.

Наш Акциони план предвиђа и друге кораке који би могли бити предузети у складу са новонасталим околностима, које ћемо ми на динамичан начин разматрати, додао је Јеремић.

Према његовој оцени, Србија мора да прави баланс између слања јасног сигнала земљама које су одлучиле да признају Косово и чињенице да не сме да се нађе у изолацији.

Министар је истакао да повлачењем амбасадора дипломатски односи нису спуштени на ниво отправника послова, што би био други корак, али да се, уколико развој ситуације буде такав да захтева радикалније мере, Србија неће либити ни од предузимања таквог корака.

Говорећи о писмима које је упутио генералном секретару УН Бан Кимуну и председавајућем Савету безбедности УН, амбасадору Русије Виталију Чуркину поводом насиља у северном делу Косовске Митровице, Јеремић је рекао да Србија захтева независну истрагу о томе како је дошло до наредбе за прекомерну употребу силе.

Тражили смо истрагу која би била покренута из самог центра – Генералног секретаријата УН, рекао је министар и изразио оптимизам да ће таква истрага ускоро бити и покренута.

Он је рекао да је од председавајућег СБ затражио да то тело настави да прати спровођење Резолуције 1244 и самим тим догађаје, односно све аспекте ситуације на терену у јужној српској покрајини, уз напомену да је о томе разговарао и са замеником министра спољних послова Русије Владимиром Титовим.

Формат за разматрање тог проблема препуштамо СБ и председавајућем – да ли ће то бити затворене консултације, отворене консултације или седница. На јасан, одлучан начин предочили смо протест везан за прекомерну употребу силе 17. марта у Косовској Митровици. Мислим да можемо бити оптимисти да ће СБ на адекватан начин размотрити безбедносну ситуацију насталу након тога, рекао је Јеремић.

Министар је истакао да ће Београд наставити дипломатске активности и образлагање тога да је 17. фебруара дошло до кршења међународног права, до покушаја етнички мотивисане сецесије од међународно признате државе, као и да је то у нескладу са одлуком СБ, са Повељом УН и Завршним актом из Хелсинкија, који је обавезујући за све земље чланице.

Мислим да смо до сада били успешни у томе, јер је мали број земаља признао једнострано проглашење независности, много мањи него што су многи очекивали, рекао је Јеремић и напоменуо да је стратегија Србије да само ограничен број земаља призна Косово и да оно не постане члан кључних међународних организација.

Он је изразио наду да ће, када се испостави да не може доћи до међународно-правне потврде једнострано проглашене независности, у међународној заједници преовладати разум и да ћемо се вратити за преговарачки сто.

Јеремић је подсетио на то да је од 192 чланице УН једнострану независност Косова до сада признало свега 33, и напоменуо да ће Србија наставити да се бори свим дипломатским и политичким средствима да се задржи та већина у оквиру УН, која би показала неспремност да се потврди независност такозване државе Косово.

Министар је најавио да ће Србија у септембру на Генералној скупштини УН предложити да се затражи мишљење Међународног суда правде о томе да ли је проглашење независности било у складу са међународним правом.

Из свих разговора које сам имао до сада, верујем да резолуција Србије којом би се то тражило може да добије већину, навео је Јеремић.

Према његовим речима, уколико би већина чланица одлучила да стане иза тога, било би демонстрирано неслагање са наметањем решења које представља једнострано проглашење независности наше јужне покрајине.

Он је нагласио да то не би имало само практично дејство тражења правног мишљења, него би се и у политичком смислу показало да се већина чланица УН не слаже са наметањем решења за овај сложени етнополитички конфликт.

Јеремић је изразио уверење да ће наставак европских интеграција бити један од кључних приоритета и за следећу Владу Србије, уз напомену да европске интеграције наше земље повећавају њен капацитет да се бори за остваривање свих националних интереса, укључујући и очување територијалног интегритета и суверенитета.

Што је ближа чланству у ЕУ, то су аргументи наше земље јачи и њени капацитети већи, не само када је очување територијалног интегритета у питању него и економски напредак и бољитак свих наших грађана, оценио је министар.

Он је нагласио да је неопходно да Србија настави да корача ка пуноправном чланству у ЕУ, снажећи капацитете своје државе, институција, привреде, и да се тако бори за остварење економског, државног, политичког, безбедносног и сваког другог интереса.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs