Лучић је на округлом столу "Модели децентрализације у области социјалне заштите у Србији", који је одржан у Центру “Сава”, истакла да би децентрализацијом социјалне услуге постале доступне сваком, и то на ефикасан, економичан и рационалан начин.

Она је нагласила да је процес децентрализације дуг, али да треба да се води тако што би се обезбедили административни и финансијски механизми који би локалним самоуправама дали могућност да самостално развијају социјалне услуге, али и да се повезују када је то у интересу корисника и рационалнијег организовања.

Према њеним речима, у Србији је тренутно обезбеђивање основне социјалне заштите у највећој мери у надлежности државе и приближно 90 одсто укупних средстава за социјалну заштиту обезбеђује буџет, док је улога недржавних организација веома мала.

Истовремено, Лучић је указала на то да се према важећем Закону о социјалној заштити и социјалној сигурности грађана на националном нивоу обезбеђују дечји додатак и социјална помоћ, односно накнаде за сиромашне породице и домаћинства, туђу негу и помоћ, као и смештај у установе социјалне заштите и хранитељство.

Она је навела да локалне заједнице у области социјалне заштите утврђују и финансирају право на једнократну материјалну помоћ, право на помоћ у кући, право на дневни боравак за особе са инвалидитетом, опрему корисника за смештај у установе социјалне заштите или другу породицу и привремени смештај у прихватилиште или прихватну станицу.

Округли сто је организовало Министарство рада и социјалне политике у сарадњи са Саветом Европе, Сталном конференцијом градова и општина, Европском агенцијом за реконструкцију, Одељењем за међународни развој Велике Британије (ДФИД) и ОПМ.