Београд, 17. март 2008. године – Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић рекао је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Данас" да је Србија у рекордном року од наставка преговора са Европском комисијом успела да оконча преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању, који је парафиран 7. новембра прошле године.
Сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
О европским интеграцијама и економији:– ССП је најзначајнији економски уговорни однос за нашу земљу. Ратификовали смо споразум о визним олакшицама и он се примењује од 1. јануара 2008. године. Са Европском комисијом увелико преговарамо о укидању виза за путовања свих наших грађана у земље чланице ЕУ.
Очекујемо да у априлу добијемо коначне критеријуме и завршимо с њиховим испуњавањем до краја године. Европски званичници први пут и сами спомињу давање статуса кандидата Србији до краја ове године. Добили смо бесповратну финансијску помоћ из претприступних фондова у износу од милијарду евра до 2011. године. Наш циљ је да до краја ове године добијемо приступ знатно већим структурним фондовима ЕУ.
Укинут је порез на куповину првог стана и смањен ПДВ на информатичку опрему. Пољопривредници су добили значајна подстицајна средства и с тим настављамо и ове године. Исплатили смо и стари дуг пензионерима. Од следеће године труднице ће добијати 100 одсто надокнаде за одсуство у току трудноће. Биланс нашег рада у домену економије и европских интеграција је завидан.
Председник Србије Борис Тадић је изјавио да би одмах потписао Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ уколико би му био понуђен. Ипак, хапшење Ратка Младића остаје као предуслов за то.– Потписаћемо ССП чим то буде могуће.
Да ли техничка Влада може да се бави питањем Хага?– Свако ради свој посао, а законе мора поштовати и техничка Влада. Један од њих је и Закон о сарадњи с Хашким трибуналом.
Недавно сте изјавили да би следећи сазив Народне скупштине требало да ратификује енергетски споразум с Русијом. Да ли сте под тим подразумевали да и продаја НИС остане део аранжмана?– Подсетићу вас да сам био поборник постепене приватизације НИС, прво путем мањинске продаје на тржишту капитала, па тек после 5-10 година већинске. То је оно што сада треба да урадимо са ЕПС-ом и да направимо српску варијанту чешког ЧЕЗ-а, који вреди више од 40 милијарди долара. У међувремену се искристалисао руско-италијански пројекат изградње гасовода Јужни ток и од великог значаја за нашу земљу било је да постанемо део тог пројекта. У потпуности смо зависни од Русије када је реч о гасу, јер све друге алтернативе су веома скупе. Руска Федерација и Гаспром су имали избор или да гасовод иде преко Румуније или преко Србије. Да би ишао преко Србије њихов услов је био да склопимо уговор и око продаје НИС-а.
Да ли то значи да ћете, као човек који се залаже за тржишну економију, дозволити да највредније предузеће буде продато мимо тендера?– Енергетика је веома специфична грана и ту није реч само о тржишту, већ и о обезбеђивању стабилног снабдевања енергентима. У годинама које долазе то ће постати кључно питање за многе земље и од суштинске је важности да Србија не буде међу њима. Да не говорим о томе да и из геополитичких разлога пролазак најзначајнијег енергетског пројекта у следећој деценији има велику вредност за нас.
Продаћете НИС за 400 милиона евра?– Није то само 400 милиона евра. Ту су и значајне инвестиције од најмање пола милијарде евра и чињеница да је Гаспромњефт водећа светска нафтна компанија која има суфицит у преради нафте од 20 милијарди тона годишње. Та чињеница, а не српско-руско пријатељство, обезбеђује будућност нашим рафинеријама у Панчеву и Новом Саду. О многим другим елементима споразума тек треба да се преговара.
Хоћете ли тражити вишу цену за НИС?– Није ово лична ствар. Преговара се у најбољем интересу државе, Војводине и НИС-а.
Да ли онда можемо да сматрамо да су и ЈАТ и Аеродром већ у руским рукама, пошто су интерес за њих показале друге руске компаније, па би могле да предложе сличан аранжман у овој ситуацији?– Гас је веома специфична ствар јер немамо алтернативу. ЈАТ иде на тендер, а Аеродром на берзу.
У медијима се доста спекулише да је угрожена реализација концесије за изградњу аутопута Хоргош-Пожега. Које информације имате о томе?– Моје информације из разговора с Дојче банком јесу да ће они наставити да буду партнери у тој трансакцији. Новина је у томе да преговори показују да ће прва година изградње бити финансирана из средстава концесионара, а не финансијских партнера. То је могуће, али Влада ће морати да се одреди према том питању.
Како ће се Влада одредити? Како ћете се ви одредити? Да ли ћете увести у посао фирме које немају све банкарске гаранције?– Свима је јасно да је у интересу земље да се гради тај аутопут. С друге стране, да би у потпуности ушле у посао као концесионар, мораће да обезбеде финансирање за цео пројекат. Сачекајмо да видимо исход преговора који тренутно трају, али јасно је да ће концесионар у потпуности моћи да буде уведен у посао само у моменту када Влада добије гаранцију за цео износ пројекта.
Изјавили сте да ове године очекујете три милијарде евра инвестиција. Да ли ту рачунате само приходе од приватизације или ће бити и гринфилд инвестиција?– Један број приватизација је покренут у другом полугодишту 2007. У току је наплата за ДДОР и РТБ Бор. Предстоји приватизација Заставе, ЈАТ ервејза, ЈАТ технике, Ласте, Генекса, а очекујем и један број гринфилд инвестиција које су најављене.
Које сте гринфилд инвестиције ви привукли, пошто је познато да сте краће време имали и саветника за привлачење инвестиција?– Из мени чудних разлога Горан Јешић је морао да поднесе оставку само зато што је на власти присутан и у локалу. Одбор за решавање сукоба интереса лакше прихвата да неко ко је у приватном сектору може да саветује некога ко ради за државу. То очигледно није у реду и та пракса би морала да се промени. Учествовао сам у привлачењу инвестиције француске компаније Лор у Бачкој Тополи. Активно радим на томе да се јапански и светски лидер у производњи стакла Асахи-глас одлучи за Србију, а не за Хрватску, као и да се Бол пекиџинг одлучи за нас, а не за Пољску.
Ипак, инфлација расте, гувернер тражи да и Влада нешто предузме. Шта може да се уради ове године на сузбијању инфлације?– Влада је израдила буџет у којем плате државних службеника не расту у реалном износу ове године што је најважнија ствар за инфлацију. Друга ствар је та да прва два месеца јавних финансија имамо суфицит. Очекујем да у прва три месеца буде постигнут баланс, тако да буџет не делује инфлаторно. Трудимо се да кроз разне акције у домену активирања извоза санирамо спољнотрговински дефицит. Влада неће прибећи било каквим предизборним трошењима као што је то био случај пред изборе у јануару 2007. године, када је много тога урађено да би се купили гласови. Ова Влада неће урадити ништа што би повећало инфлацију. У случају победе проевропски оријентисаних странака, могу рећи да ћемо се изборити за једноцифрену инфлацију. И у овим изузетно тешким околностима наша економија наставља да расте. У протеклих 12 месеци индустријска производња порасла је за четири одсто, а грађевинарство за 14 одсто. Предвиђања привредника и даље показују да Србија има потенцијал да ове године забележи привредни раст од шест одсто.