Сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.

О европским интеграцијама и економији:

– ССП је најзначајнији економски уговорни однос за нашу земљу. Ратификовали смо споразум о визним олакшицама и он се примењује од 1. јануара 2008. године. Са Европском комисијом увелико преговарамо о укидању виза за путовања свих наших грађана у земље чланице ЕУ.

Очекујемо да у априлу добијемо коначне критеријуме и завршимо с њиховим испуњавањем до краја године. Европски званичници први пут и сами спомињу давање статуса кандидата Србији до краја ове године. Добили смо бесповратну финансијску помоћ из претприступних фондова у износу од милијарду евра до 2011. године. Наш циљ је да до краја ове године добијемо приступ знатно већим структурним фондовима ЕУ.

Укинут је порез на куповину првог стана и смањен ПДВ на информатичку опрему. Пољопривредници су добили значајна подстицајна средства и с тим настављамо и ове године. Исплатили смо и стари дуг пензионерима. Од следеће године труднице ће добијати 100 одсто надокнаде за одсуство у току трудноће. Биланс нашег рада у домену економије и европских интеграција је завидан.

Председник Србије Борис Тадић је изјавио да би одмах потписао Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ уколико би му био понуђен. Ипак, хапшење Ратка Младића остаје као предуслов за то.

– Потписаћемо ССП чим то буде могуће.

Да ли техничка Влада може да се бави питањем Хага?

– Свако ради свој посао, а законе мора поштовати и техничка Влада. Један од њих је и Закон о сарадњи с Хашким трибуналом.

Недавно сте изјавили да би следећи сазив Народне скупштине требало да ратификује енергетски споразум с Русијом. Да ли сте под тим подразумевали да и продаја НИС остане део аранжмана?

– Подсетићу вас да сам био поборник постепене приватизације НИС, прво путем мањинске продаје на тржишту капитала, па тек после 5-10 година већинске. То је оно што сада треба да урадимо са ЕПС-ом и да направимо српску варијанту чешког ЧЕЗ-а, који вреди више од 40 милијарди долара. У међувремену се искристалисао руско-италијански пројекат изградње гасовода Јужни ток и од великог значаја за нашу земљу било је да постанемо део тог пројекта. У потпуности смо зависни од Русије када је реч о гасу, јер све друге алтернативе су веома скупе. Руска Федерација и Гаспром су имали избор или да гасовод иде преко Румуније или преко Србије. Да би ишао преко Србије њихов услов је био да склопимо уговор и око продаје НИС-а.

Да ли то значи да ћете, као човек који се залаже за тржишну економију, дозволити да највредније предузеће буде продато мимо тендера?

– Енергетика је веома специфична грана и ту није реч само о тржишту, већ и о обезбеђивању стабилног снабдевања енергентима. У годинама које долазе то ће постати кључно питање за многе земље и од суштинске је важности да Србија не буде међу њима. Да не говорим о томе да и из геополитичких разлога пролазак најзначајнијег енергетског пројекта у следећој деценији има велику вредност за нас.

Продаћете НИС за 400 милиона евра?

– Није то само 400 милиона евра. Ту су и значајне инвестиције од најмање пола милијарде евра и чињеница да је Гаспромњефт водећа светска нафтна компанија која има суфицит у преради нафте од 20 милијарди тона годишње. Та чињеница, а не српско-руско пријатељство, обезбеђује будућност нашим рафинеријама у Панчеву и Новом Саду. О многим другим елементима споразума тек треба да се преговара.

Хоћете ли тражити вишу цену за НИС?

– Није ово лична ствар. Преговара се у најбољем интересу државе, Војводине и НИС-а.

Да ли онда можемо да сматрамо да су и ЈАТ и Аеродром већ у руским рукама, пошто су интерес за њих показале друге руске компаније, па би могле да предложе сличан аранжман у овој ситуацији?

– Гас је веома специфична ствар јер немамо алтернативу. ЈАТ иде на тендер, а Аеродром на берзу.

У медијима се доста спекулише да је угрожена реализација концесије за изградњу аутопута Хоргош-Пожега. Које информације имате о томе?

– Моје информације из разговора с Дојче банком јесу да ће они наставити да буду партнери у тој трансакцији. Новина је у томе да преговори показују да ће прва година изградње бити финансирана из средстава концесионара, а не финансијских партнера. То је могуће, али Влада ће морати да се одреди према том питању.

Како ће се Влада одредити? Како ћете се ви одредити? Да ли ћете увести у посао фирме које немају све банкарске гаранције?

– Свима је јасно да је у интересу земље да се гради тај аутопут. С друге стране, да би у потпуности ушле у посао као концесионар, мораће да обезбеде финансирање за цео пројекат. Сачекајмо да видимо исход преговора који тренутно трају, али јасно је да ће концесионар у потпуности моћи да буде уведен у посао само у моменту када Влада добије гаранцију за цео износ пројекта.

Изјавили сте да ове године очекујете три милијарде евра инвестиција. Да ли ту рачунате само приходе од приватизације или ће бити и гринфилд инвестиција?

– Један број приватизација је покренут у другом полугодишту 2007. У току је наплата за ДДОР и РТБ Бор. Предстоји приватизација Заставе, ЈАТ ервејза, ЈАТ технике, Ласте, Генекса, а очекујем и један број гринфилд инвестиција које су најављене.

Које сте гринфилд инвестиције ви привукли, пошто је познато да сте краће време имали и саветника за привлачење инвестиција?

– Из мени чудних разлога Горан Јешић је морао да поднесе оставку само зато што је на власти присутан и у локалу. Одбор за решавање сукоба интереса лакше прихвата да неко ко је у приватном сектору може да саветује некога ко ради за државу. То очигледно није у реду и та пракса би морала да се промени. Учествовао сам у привлачењу инвестиције француске компаније Лор у Бачкој Тополи. Активно радим на томе да се јапански и светски лидер у производњи стакла Асахи-глас одлучи за Србију, а не за Хрватску, као и да се Бол пекиџинг одлучи за нас, а не за Пољску.

Ипак, инфлација расте, гувернер тражи да и Влада нешто предузме. Шта може да се уради ове године на сузбијању инфлације?

– Влада је израдила буџет у којем плате државних службеника не расту у реалном износу ове године што је најважнија ствар за инфлацију. Друга ствар је та да прва два месеца јавних финансија имамо суфицит. Очекујем да у прва три месеца буде постигнут баланс, тако да буџет не делује инфлаторно. Трудимо се да кроз разне акције у домену активирања извоза санирамо спољнотрговински дефицит. Влада неће прибећи било каквим предизборним трошењима као што је то био случај пред изборе у јануару 2007. године, када је много тога урађено да би се купили гласови. Ова Влада неће урадити ништа што би повећало инфлацију. У случају победе проевропски оријентисаних странака, могу рећи да ћемо се изборити за једноцифрену инфлацију. И у овим изузетно тешким околностима наша економија наставља да расте. У протеклих 12 месеци индустријска производња порасла је за четири одсто, а грађевинарство за 14 одсто. Предвиђања привредника и даље показују да Србија има потенцијал да ове године забележи привредни раст од шест одсто.