Фото: АФП

Јеремић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" истакао да је чињеница да је Влада техничка додатно оптерећење у напорима Србије када је реч о Косову и Метохији и европским интеграцијама.

У Европи постоји политичка воља за интеграцију Србије, али од пресудног значаја је да се определе грађани Србије, навео је он и изразио уверење да ће након 11. маја и снажне демократске потврде европског пута бити отклоњене и све преостале препреке, од којих је најважнија сарадња с Хашким трибуналом.

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Основа тактике када је реч о Космету:

– Веома је битно да сама тема Косово и Метохија остане високо на лествици интересовања међународне заједнице. Ми ћемо наставити да тражимо дискусију у Савету безбедности и у свим другим међународним форумима. Докле год имамо прилику да са највише позорнице изражавамо наше аргументе, шансе за успех постоје. Наша идеја је да стратегија масовног билатералног признавања Косова не успе. Значи, да тај чин призна један мали број земаља и да Косово не добије чланство у кључним међународним организацијама. То ће представљати јасан знак да је стратегија наметања доживела неуспех и да смо се нашли у ћорсокаку из којег се једино може изаћи ставом да без дијалога и компромисног решења било какав будући статус Косова не може у међународно правном смислу да заживи.

На последњој седници СБ покушано је да не добијете реч. Колико чињеница да је Влада техничког карактера отежава дипломатске активности:

– Да, неке чланице СБ су покушале да искористе околности, да кажу да ова влада Србије нема пуну тежину јер је техничког карактера. Такво расуђивање није добило већину у СБ, јер на крају тамо седи и Белгија која је десет месеци имала Владу техничког карактера. Да будемо потпуно искрени, чињеница да је Влада техничка јесте једно додатно оптерећење у нашим напорима. Отежало нам је посао, али ми настављамо пуном снагом. Са неким земљама неопходно је сада направити додатне консултације, односно упутити им додатна појашњавања, а то је да се ма ко да победи на изборима политика према Косову неће мењати.

О потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ:

– Политичка воља у Европи постоји. Али, од пресудног значаја је да се одреди Србија. Грађани морају рећи да ли желе наставак европског пута и то ће бити једна од најважнијих тема на овим изборима. Према томе, лопта је у дворишту Србије, односно грађана Србије. Да ли ће Споразум бити потписан сада или после избора, да ли ће то бити у априлу, мају или јуну не зависи од ЕУ већ од Србије. Неопходно је да се и парламентарни избори заврше истом поруком свету као и председнички. Онда ћемо имати четири године апсолутно неометаног пута.

Уколико Србији буде понуђена кандидатура у ЕУ, да ли ће услов бити признање Косова:

– Косово и Метохија је саставни део Србије и када је реч о садашњој Влади то је више него јасно. Уверен сам у то да ће и будућа Влада остати на том становишту. Ми ћемо се свим дипломатским средствима трудити да то не буде постављено као услов. На крају, нису ни све земље ЕУ признале нелегални акт привремених институција у Приштини. Имамо чврст основ да верујемо да ће тако остати и у будућности. Према томе, уколико га саме чланице ЕУ нису признале, потпуно је нереално очекивати да ће то бити тражено или постављано као услов Србији. Значи, Србија неће признати Космет као независно, но и не очекујем да ће то бити постављено као услов.

Могућност да до септембра више од половине земаља УН призна Косово:

– Овог тренутка се води битка у дипломатској арени и та битка је сложена и тешка. Захтева не само агилан већ и доста мудар наступ према многим регионалним групацијама које имају многобројно чланство, почев од организације Исламске конференције, Покрета несврстаних, Афричке уније, Арапске лиге. Наша идеја је да у УН покренемо иницијативу да Генерална скупштина затражи мишљење Међународног суда правде о томе да ли је једнострана одлука власти у Приштини била у складу са међународним правом. Имамо много разлога да верујемо да ће међународни суд правде имати став идентичан нашем – да акт проглашења није био у складу с међународним правом. Очекујем да ће се и поред великог притиска одређених земаља у септембру у УН, када дође до пребројавања, испоставити да се значајна већина чланица УН уздржала од признавања.

Од чега зависи могућност да већ у септембру повучени амбасадори буду враћени у представништва:

– Свака земља која је признала Косово као независну државу својим чином је нарушила наш суверенитет и територијални интегритет и ми смо реаговали адекватним дипломатским мерама. Наш дипломатски циљ ће бити да се испостави да једнострани правац деловања не доноси успех. Након што се у септембру у УН испостави да је већина држава неспремна да призна унилатерални чин власти у Приштини, односно да су земље које су то учиниле остале у мањини, можемо констатовати да је успешно окончана једна епизода наше активности. Тада можемо расправљати о томе да ли следећи корак подразумева другу врсту тактике, односно, агилнији и ангажованији наступ чак и према оним земљама које су признале Косово. То би подразумевало повратак амбасадора и нову рунду ангажмана у оквиру тих држава. Све одлуке остају на снази док их Влада не промени. Ова влада неће мењати свој акциони план. Нова Влада има апсолутну слободу да промени начин деловања или да га потврди. Они који буду формирали Владу креираће и њену политику.