Марковић је на конференцији за новинаре истакао да ће програм јавне расправе бити утврђен половином наредне седмице на надлежном одбору, и изразио наду да ће предлог поменутог документа ући у процедуру у току пролећног заседања парламента.

Он је навео да је усвајање предлога закона о матичним књигама реално очекивати на јесењем заседању Скупштине Србије, заједно са предлозима новог закона о политичким партијама и закона о бирачком списку, који Србија уопште нема.

Према његовим речима, у Министарству за државну управу и локалну самоуправу је при крају припрема нацрта закона о бирачком списку и о политичким партијама, који ће се на јавној расправи наћи за месец дана.

Представљајући Нацрт закона о матичним књигама, Марковић је подсетио на то да је ова област уређена законима из 1973. и 1990. године, тако да је неопходно донети нови закон који ће бити усаглашен са породичним законом, новим прописима о државној управи и потребама информатичког друштва.

Нацрт поменутог закона, како је навео, предвиђа више новина које би требало да обезбеде професионализацију и ефикаснији рад матичних служби, осигурају трајно чување овог драгоценог архивског материјала, а грађанима да омогуће да једноставно добију сва документа.

Он је објаснио да је једна од пет основних измена потпуна аутоматизација издавања извода и уверења грађанима, што значи да ће матичар са једног матичног подручја моћи да изда родни и венчани лист или умрлицу из било које општине у земљи.

Суштина је у томе да људи са једног матичног подручја не морају да иду у другу општину или град како би добили потребне изводе и уверења, прецизирао је министар и нагласио да су технички услови за издавање извода на овај начин већ испуњени на територији града Београда.

Према његовим речима, друга значајна новина је увођење обавезног вођења другог примерка матичних књига у електронском облику, при чему је Нацртом закона свим органима државне управе за то остављен прелазни рок од пет година.

Марковић је прецизирао да Нацрт закона о матичним књигама предвиђа да Министарство за државну управу и локалну самоуправу, а не као до сада Министарство унутрашњих послова, води други примерак матичних књига применом електронских средстава за обраду и складиштење података.

Он је указао на то да су у циљу професионализације управе, побољшања стручности и квалитета у раду, Нацртом закона пооштрени услови за обављање посла матичара и заменика матичара.

Министар је указао на то да од приближно 4.000 људи који у земљи обављају овај посао, већина има завршену средњу школу, али су матичари и њихови заменици често и особе са осам или само четири разреда основне школе.

Нацрт новог закона сада прописује да је за посао матичара неопходна висока, а за заменике матичара средња стручна спрема друштвеног смера, док и једни и други морају да имају положен државни испит и овлашћење за обављање послова матичара, истакао је Марковић.

Поред тога, како је навео, предвиђена је и претходна провера знања на посебном државном испиту, који ће се полагати по програму који је приредило Министарство за државну управу и локалну самоуправу.

Програм стручног испита је знатно измењен, а приручник за његово полагање биће објављен за седам дана, најавио је министар и указао на то да ће сада први пут матичари и њихови заменици бити обавезни на стручно усавршавање и посебну проверу знања и после стицања ових звања.

Марковић је такође рекао да Нацрт закона предвиђа да Министарство за државну управу и локалну самоуправу обавља надзор над вођењем матичних књига, који сада није довољан, будући да се заснива на доста застарелим прописима.

Према његовим речима, уместо општег инспекцијског надзора, који се до сада заснивао на контроли ажурности, предвиђен је посебан надзор који ће се обављати на основу прецизно утврђених критеријума о правима и дужностима ових инспектора.

Марковић је напоменуо да се матичне књиге воде на српском језику и ћириличном писму, али ће се поред тога писати и на језику и писму припадника националних мањина који траже изводе и уверења.

Нацрт закона о матичним књигама прецизно прописује да се сви матични списи трајно чувају у писаној и електронској форми, а након 100 година предају надлежној архивској установи.